Posle samita u Portugalu 1999. i godinu dana kasnije u Zagrebu, Evropska unija je još jednom (na inicijativu Grčke) Solunskom deklaracijom iz 2003. naglasila: "EU ponovo ističe svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana. Budućnost ovog regiona je u EU." Ta budućnost se odnosila na Hrvatsku, Srbiju i Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Albaniju. Za proteklih 15 godina samo se Hrvatska 2013. ukrcala na brod EU, Slovenija je imala svoj poseban put pa je članica postala 2004. a još dve balkanske države, Rumunija i Bugarska, koje ne pripadaju onome što se zove Zapadni Balkan (kolokvijalno Region), kroz iglene uši su se 2007. provukle u EU. Strategija Evropske komisije (EK) za pridruživanje EU objavljena 6. februara ove godine počinje citatom predsednika EK Žan-Kloda Junkera iz njegovog "obraćanja naciji" prošle godine: "Ako želimo više stabilnosti u našem komšiluku, onda moramo da održavamo kredibilnu perspektivu proširenja prema Zapadnom Balkanu. Jasno je da neće biti novog proširenja tokom ovog mandata Komisije i Parlamenta. Nijedan kandidat nije spreman. Ali, posle toga, broj članica Evropske unije biće veći od 27. Prioritet u pregovorima sa državama kandidatima moraće da budu vladavina prava, pravda i fundamentalna ljudska prava." O uzajamnoj budućnosti EU i Srbije, za "Vreme" govori dobitnica Nagrade "Osvajanje slobode" za 2006. godinu Hedvig Morvai, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan koji sledeće sedmice u Beogradu obeležava deset godina rada.

"VREME": Kako Srbija stoji na putu u EU?

HEDVIG MORVAI: Smatra se da Srbija, zajedno sa Crnom Gorom, prednjači u procesu evropskih integracija u odnosu na ostale države regiona. To pokazuje i status koji ove dve države imaju u novoj strategiji EU za Balkan. Istovremeno, to ukazuje i da se uspeh na putu u EU ne meri isključivo ispunjavanjem tehničkih uslova (Srbija je otvorila 12, a zatvorila samo 2 poglavlja od ukupno 35), već je to i političko pitanje. U ovom trenutku, sa takvom pozicijom Srbija ima mogućnost da ubrza proces, međutim, sa druge strane, pored zahtevnog reformskog puta, Srbiji predstoji i rešavanje najvećeg problema u svojim pregovorima a to je sveobuhvatna normalizacija odnosa sa Kosovom.

Građani Srbije stiču utisak da su evrointegracije obustavljene. Da li ima nagoveštaja da je to tačno?

Prošlo je 15 godina od samita u Solunu gde je ovom regionu obećana EU perspektiva. U tom periodu do danas, samo su Slovenija i Hrvatska postale članice Evropske unije, a za države Zapadnog Balkana je EU postala "meta" u stalnom pokretu. Proces integracije se razvio u dugotrajan i kompleksan mehanizam koji ne pokazuje jasne efekte na svakodnevni život građana. Krize koje su u međuvremenu potresle Evropu – od institucionalne, ekonomske, preko migrantske do Bregzita – politiku proširenja, koja je po nekim mišljenjima najuspešnija politika EU, gurnule su u drugi plan, a kriterijumi za pristupanje su pooštreni.

Međutim, u februaru ove godine objavljena je nova evropska strategija za Balkan. To je jasan znak da konsolidovana EU shvata stratešku važnost proširenja za razvoj ovog regiona. Istovremeno, to znači i novu potvrdu jasne EU perspektive i adaptaciju procesa u odnosu na nove realnosti u EU i na Balkanu.

Koliko uspešno zatvaranje poglavlja utiče na čin ulaska u EU? Ima li primera da je neka zemlja primljena, a da nije sve uslove ispunila?

Napredak u ispunjavanju uslova za članstvo u EU ne može se isključivo meriti tehničkim procesom otvaranja i zatvaranja poglavlja. To pokazuje primer Rumunije i Bugarske, a na neki način i Hrvatske, gde su se nakon pridruživanja pokazali nedostaci u primeni usvojenih evropskih zakona. To je glavni razlog za pooštravanje politike proširenja u odnosu na Balkan i za stalne modifikacije procesa, sa ciljem da se izbegnu greške koje su se činile u prethodnim krugovima proširenja. Ove države će osim ispunjavanja formalnih uslova morati dokazati i da su sposobne da implementiraju usvojeno i da zaista poštuju evropske vrednosti.

Federika Mogerini je svojevremeno upozorila EU da na Zapadnom Balkanu politički primat preuzimaju Rusija i Turska. Da li je ovaj region izgubljen za EU?

Evropska unija je, suočena sa svojim unutrašnjim izazovima, zanemarila region Zapadnog Balkana. To stanje se znatno odužilo i u situaciji gde se geopolitički vakuum ne održava predugo, druge sile su istraživale teren za ostvarivanje svojih interesa i jačale svoj uticaj. U tome Rusija i Turska znatno prednjače kada je region u pitanju. Između ostalog, to je jedan od razloga za objavljivanje nove evropske strategije za Balkan, koja ima za cilj da potvrdi EU interes u regionu i da pruži novi podstrek državama Balkana za razvoj sa fokusom na EU integracije i za postizanje nužnih a stvarnih promena u ovim državama.

Predsednik Vučić govori o evropskim vrednostima, a svedoci smo da se urušavaju vladavina prava i medijske slobode i da raste korupcija. Kako to utiče na njegov diplomatski položaj i da li je moguće da mu EU progleda kroz prste?

Ozbiljno nazadovanje kada su u pitanju demokratija i sloboda medija opažamo širom regiona tokom protekle decenije. Ipak, EU je ostala prilično tiha u vezi sa ovim događajima i utisak je da je EU voljna da pruži spoljnu podršku režimima sa znatnim nedostacima u smislu demokratskog upravljanja radi obećanja stabilnosti. Ovo "gledanje kroz prste" ugrožavanju demokratije zarad stabilnosti nazivamo "stabilokratijom".

Svedoci smo navale podrške populističkim i nedemokratskim političarima i političkim strankama od Kalifornije do Ankare. Njihovi programi su specifični za dato područje, a mogućnost da se drže pod kontrolom zavisi od jačine demokratskih institucija i struktura u tim državama.

Ključ održivih promena jeste jačanje institucija u odnosu na pojedinca i izgradnja profesionalnih i odgovornih državnih tela sposobnih da prekinu uticaj klijentelističkih mreža, koje su glavna veza između politike i građana širom regiona.

Može li Srbija da uđe u EU ukoliko prizna Kosovo i da li predsednik Vučić ima kapacitet da to ostvari?

Trenutna evropska strategija proširenja na Balkan daje jasnu perspektivu članstva Srbiji ukoliko ispuni sve uslove u procesu i uslov sveobuhvatne normalizacije odnosa sa Kosovom. Strategija za Balkan definiše da reforme na području pravne države i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije moraju biti sveobuhvatne, održive i nepovratne a sve države kandidati pre ulaska u EU moraju rešiti svoje bilateralne sporove.

Predsednik Vučić vodi pregovore sa Prištinom i izabran je na osnovu svoje opredeljenosti za evropski put Srbije. Međutim, ispunjavanje gorenavedenih uslova zahteva ozbiljne napore i ne može se ostvariti bez postizanja opštedruštvenog konsenzusa. Tek kada se obezbede potpuna inkluzivnost i transparentnost u procesu, može se očekivati će se Srbija uspešno izboriti sa svim zahtevnim koracima, teškoćama i preprekama koje će joj se naći na putu do punopravnog članstva u EU.