Kragujevac - program za Zastavu

Ministri pod sedištem

Vlada napravila program konsolidacije Zastave po kome je 50 odsto radnika višak, radnici na’vatali ministre i rekli može, ali uz duple naknade onima koji odlaze iz fabrike

Vlada Srbije saopštila je da je završen Program statusne i organizacione transformacije i strateške konsolidacije Grupe Zastava. Ekspertski tim, sa dr Nikolom Zelićem na čelu, u kome su učestvovali predstavnici rukovodstva Grupe i svih sindikata, završio je program koji je usvojio i Savet Programa kome predsedava ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović. Iz holdinga sa 45 društava izdvojeni su svi oni koji mogu samostalno da posluju, holding je redukovan na Grupu Zastava vozila, koja se jedino tako može ponuditi potencijalnom stranom investitoru. Uočeno je da su najveći problemi u proizvodnji automobila, pa je Vlada prihvatila da to rešava finansiranjem tekuće proizvodnje , čak i po cenu gubitaka, do uključivanja strateškog partnera.

Pored statusnih promena, kako saopštava Vlada, sva preduzeća se i poslovno konsoliduju, prvenstveno tako što se iz njih izdvaja višak zaposlenih, u zbiru preko 15.000, što je oko 50 odsto od ukupnog broja. Svakom radniku koji je višak Program nudi tri mogućnosti – da ostanu u fabrici kao oni za kojima je privremeno prestala potreba, uz obavezu prekvalifikacije, sa 45 posto primanja od onih koje su imali na ranijim radnim mestima, u proseku 2.203 dinara; da odu na biro rada, do dve godine, sa 2.340 dinara; ili da uzmu radnu knjižicu i 4.000 maraka, u tri rate, i samozaposle se. Vlada je saopštila da je Zastavi automobilima već dala 550 miliona dinara, kao i 116 miliona za sanaciju kovačnice, kao i da će u naredne četiri godine, za koje vreme će, valjda, fabrika biti udomljena, uložiti dodatna 120 miliona maraka za oživljavanje autoindustrije i finansiranje programa rešavanja viška zaposlenih.

ODLAŽENJE KUĆI: Sa takvim ’artijama, u četvrtak 19. jula u Kragujevac stigli ministri Božidar Đelić, Dragan Milovanović i Aleksandar Vlahović, kao i šef ekspertskog tima dr Nikola Zelić. Seli u Skupštinu grada i predstavnicima sindikata i medija rekli da nema druge, alternativa su ad hok intervencije kao odgovor na socijalne tenzije. Ovim se želi pokazati kako može uspešno da se sprovede restrukturiranje velikog sistema, i da Zastava bude model za Srbiju. Ministar Božidar rekao da sa ovakvim programom Zastava ima perspektivu, bez njega ne, vlada ne obećava mnogo, ali što obeća ispuni, tražiće od državnih organa da kupuju Zastavina vozila, lično kupio kabriolet, za fabriku će se izdvajati dve trećine sredstava opredeljenih za privredu i to se ne sme ignorisati.

Kako je u isto vreme Samostalni sindikat imao zbor u fabrici, predstavnici sindikata pitali da se ministri obrate radnicima, ovi rekli da nema potrebe i pošli kući. Ali kako su izašli iz opštine, pristigli radnici, koji su obavešteni da ministri beže, počeli da ’vataju ministre. Bilo je tu, vele, istorijskih scena, skakalo se i tuklo po kolima, ministri su izvučeni napolje i, posle pauze za dolaženje sebi, u neposrednom susretu sa malo je reći gnevnim radnicima, objasnili osnovne karakteristike programa. Onda ministri konačno otišli kući, Vlada saopštila da učesnici nereda nisu radnici nego pripadnici pojedinih političkih stranaka koje samo vrše opstrukciju, da neko protura dezinformacije, da radnici, u stvari, ne znaju šta program nudi. I vlada nastavila pregovore sa predstavnicima sindikata, koji bi trebalo da budu završeni do petka 27. jula. Sindikat, ili sindikati, traži duplo, i još preko toga. Da se poveća broj angažovanih radnika, a ne da ih bude samo 3.500, od 11.500 u Zastava automobilima, da se poveća proizvodnja automobila i da se Vlada obaveže da će da ih proda, da se Vlada obaveže i na dovođenje stranog investitora, i to što više, da oni koji će biti višak imaju bar 3.000 – 3.500 dinara, da oni koji odlaze umesto 4.000 dobiju 8.ooo maraka, i to odmah, da se na čelo fabrike konkursom dovedu sposobni ljudi, i vazdan još.

Pa kakva je situacija i stanje? Fabrika automobila praktično ne radi desetak godina, uz angažovanje Vlade pokrenuta je proizvodnja, u maju i junu proizvedeno 1.120 vozila, 25 odsto više od plana, prodat 551 automobil. Do juče se ćutalo sa 500 dinara mesečno, sad se drekenja i buče, takav je radnik, pa još Srbin, pravdu i prosperitet za sve bi mogli da uteraju batićevci koji su posle oktobra preuzeli firmu, v.d. generalnog direktora je Zoran Radojević, koji je iz SPO-a prešao u demohrišćane, dok je potpredsednik Upravnog odbora, lični zamenik Mikija Savićevića, lokalni predsednik demohrišćana, vele uspešan privrednik koji gazduje sa dva javna WC-a, gospodin Gvozden Jovanović. Ima i sindikata, kol’ko ’oćeš, pored Samostalnog, Nezavisnosti i ministarskog ASNS, tu je i Sindikat automobilske industrije, Solidarnost, Unija nezavisnih sindikata Šumadija, a, vele, biće ih još, svak juri fotelju, pregovaračko mesto, priliku koja garantuje povoljniji tretman u čišćenju fabrike, pored toliko relevantnih aktera model za Srbiju mora uspeti.

IZLAZI OVAMO: Pa kako se napreduje ka rešenju? Dušan Sredojević, 21 godina staža, prisustvovao ministarskom tretmanu, neposredno, ne može biti neposrednije. Nezadovoljstvo, veli, kulminiralo, došli do opštine sa željom da im se ministri obrate, bez obzira na sve, radnici takve prirode, hoće da rasprave ono što ih najviše tišti, a to je kako preživeti. Kamioni blokirali ulice, oni došli pred opštinu, kad su čuli da neće da im se obrate, to ih dodatno razljutilo, još kad su čuli da su napustili opštinu, da idu na sporedni izlaz, e, to je bio kraj, nastala je opšta jurnjava, zaustavljanje vozila, skakanje po njima. Bio je u hodniku opštine kad je sve počelo, kad su počeli nasrtaji na automobile koji su bili na izlazu sa parkinga, narod krenuo s obe strane, potrčao je, znao je ljude, rezultat, sve to, da može doći do ogromnog incidenta, do strašnih povreda…U drugom autu nije bilo nikoga sem šofera, u prvom njih četvorica, misli da je pozadi bio onaj što ga zovu Zelić, tražio je nešto pod sedištem, uhvati ga za rever i kaže mu, "Izlazi ovamo", bio je malo brutalniji, jer da su pomislili da ih štiti, izgazili bi njega, bio je i on revoltiran, nije to tajna, ali ne toliko da bi mogao da povredi čoveka. Misli da je Zelić taj sa naočarima, bio iza Vlahovića, onaj što se baco pod sedište, moglo je doći do prevrtanja auta, svašta bi bilo, ne, automobili nisu dirani dok nisu krenuli, kad se čulo da su izašli iz zgrade, ljudi su krenuli. Đelić se vratio u rikverc, a on je Vlahovića uhvatio za ruku i izvukao iz kola, počeo da ga vuče prema opštini, malo je drčno reagovao prema njemu, a čovek u tom stanju nije znao gde ga vodi. Prišao jedan i tražio da ga pusti, ali ga on uvukao u zgradu, popeli se na sprat, seli malo da se smire, pa popričali k’o ljudi, ne u svojstvu pregovarača, u svojstvu radnika, da im kažu hoće li se obratiti radnicima. Posle sišli među radnike, razgovarali, jeste bilo bučno, jesu im zviždali, ali nije bilo toga da neko pokuša da ih udari… O onima koji su lomili automobile ne može da kaže ništa, zna ljude, bilo je tu i penzionera i onih kojima je familija u Zastavi, ne opravdava brutalnost, ali – trenutak. Vide oni da se dalje ne može ovako, da se za nerad primaju pare, ali ne može se živeti sa 2.200 dinara, neka im daju da rade, modifikovana su vozila, nabudženi blatobrani, čuje da Kinezi hoće 50. 000 "florida", u redu je program, ali da bude malo drugačiji, problem su ljudi, svakome je svoja nesreća najteža…

SAMO PITAJTE: Odemo do zgrade opštine, zgrada poširoka, oveći plac, na ulazu grb grada, neke ptičurine. Nekoliko baš crnomanjastih radnika sa izvodima iz knjige rođenih, galame, 250 dinara iz dva dela, 500 dinara iz dva dela, ne daju im tezge… Jedan pet godina nije ušao u fabriku, da se predstvaim, nemoj ljubim te, ništa o Zastavi, nije zadovoljan predstavnicima Vlade, trebalo da se radnicima predstave sa program, bio pred opštinom, video da je nešto bilo, nije zadovoljan, eto tako, nema šta da jedu. Odemo i do buvljaka kod sportske hale "Jezero", na kome je, kažu, pola Zastave. Tabla "Šarena pijaca", zabranjeno za pse i bicikle, ograda od žice, ne vidi se kraj tezgama, prodavci jesu iz fabrike, ima ih kol’ko ’oćeš, izbegavaju razgovor, nije im ni do čega, umrla Zastava, umrli i oni. Ima i razgovorljivih, samo pitajte, taj program ništa ne valja, nije čitao, ali ne valja, ne može da valja, došli neki balavanderi da obezvrede privredu i fabriku, daj bože da ne bude, ali će da izbiju socijalni nemiri, ako su jurili ministre, u pravu su, i rukovodstvo fabrike, i to ne vredi ništa. Jedan prodaje samo eksere, prima 600 dinara iz dva dela, program, to nema pojma, brate.

A kako se drže organizovane snage? Utorak 24. jula konferencija za štampu ministarskog ASNS-a, puna sala u zgradi do uprave fabrike, sve novinari i sindikalni aktivisti. Prvo se javi žensko i reče da je na današnji dan deset godina od osnivanja sindikata im, pa dade reč muškom, predsedniku ASNS-a Srbije i predsedniku sindikata metalaca Slavoljubu Đokoviću, koji poče da obeležava jubilej, više radno nego slavljenički. ’Nako krupan požele svima nama uspešan rad, ASNS osnovan baš u Zastavi, svega bilo, danas 450.000 članova, o aktuelnoj problematici, pregovori sa vladom u toku, traže da nema tehnološkog viška, postoje samo ljudi koji će biti na čekanju, od onoga što se nudi traže duplo, i da bude vezano za marku, imaju još zahteva, niko ne može biti višak dok se sam ne prijavi, lepo je što su i ostali sindikati saglasni, neće odustati, tražiće zaštitu radnika. Stigoše kafa i sokovi, prvo predsedniku, potpredsedniku, ženskom rukovodiocu…

Iz istog broja

Iz ličnog ugla – prilog za ustavnu rekonstrukciju države

Zašto i kako do novog ustava Srbije

dr Zoran R. Tomić

Povodom intervjua sa Bogdanom Bogdanovićem

Socijalistički Beč

Velimir Ćurgus Kazimir

Kosovo

Beograd – Priština via Brisel

Milan Milošević

Ekonomske (ne)jednačine

Sizifovska ambicija

Dimitrije Boarov

Plave kragne u raljama socijalnog dijaloga

Klasna borba za članstvo

Zoran Majdin

Otvoreno pismo Božidaru Đeliću, ministru finansija u Vladi Srbije,

Dragoljub Žarković, direktor nedeljnika "Vreme"

Lik i delo

Katarina (Karađorđević)

Aleksandar Ćirić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu