"Žila kucavica" Beograda nalikovaće u roku od šest meseci modernim evropskim bulevarima – dobiće nove trotoare, šinski sistem sredinom kolovoza, obnovljenu instalaciju i toplovod, imaće novu signalizaciju i nove optičke instalacije, novi asfalt koji se manje ugiba pod velikim opterećenjem i novi drvored i još ponešto. Nova organizacija saobraćaja olakšaće i parkiranje na više od 400 obeleženih parking mesta, tako da neće više uticati na tok tramvajskog saobraćaja. Za dve godine stići će i novi tramvaji, o čemu smo već pisali ("Vreme Beograda", oktobar 2009). Prvi od ukupno 30 niskopodnih tramvaja, koje će španska kompanija za proizvodnju šinskih vozila KAF (CAF – Construcciones y Auxiliar de Ferrocarriles) isporučiti Beogradu, naći će se na ulicama za nepune dve godine, još 11 vozila biće uključeno u saobraćaj do kraja 2011. godine, a poslednju isporuku u kojoj će biti do 18 tramvaja Beograđani mogu da očekuju u toku 2012. godine.

Nekadašnji Bulevar Revolucije je godinama bio zapušten, Meka za nelegalne trgovce.

Pre mesec dana je počela rekonstrukcija Bulevara Kralja Aleksandra uz gotovo podjednako odobravanje i nerazumevanje Beograđana. Ceh su platili radnici Gradskog zelenila, koji su, ni krivi ni dužni, slušali ljutite komentare prolaznika, dok su izvodili prvu fazu radova – uklanjanje bolesnih stabala.

Velika rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra deo je realizacije Projekta obnove Beograda koji se sprovodi od 2005. godine i podrazumeva obnovu 33 kilometra tramvajskih deonica u čitavom gradu. Radovi će obuhvatiti deonicu oko 2,5 kilometara i biće veoma obimni. Osim obnavljanja tramvajskih šina i kontaktne mreže, predviđena je i izgradnja toplovoda i kompletno obnavljanje vodovodnih, kanalizacionih i drugih instalacija. Šine će duž čitave ulice biti izmeštene u sredinu i biće kompatibilne sa "lakim šinskim prevozom" (light rail transit), a gde god ima mogućnosti urediće se i posebno odvojiti parking prostor. Bulevar će dobiti nov kolovoz i trotoare, a tokom radova ulica neće biti zatvorena za saobraćaj, već će se on obavljati u dve trake po smeru.

Marko Blagojević, direktor gradske Agencije za investicije, kaže da je realno očekivati da se radovi u Bulevaru završe za šest meseci, i kaže da sadašnji šinski sistem ne iziskuje nikakve promene kada dođu novi tramvaji. "Od početka rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra (i do trenutka pisanja ovog teksta, prim.aut.) urađeno je sledeće: demontirana je i uklonjena tramvajska kontaktna mreža duž celog Bulevara sa leve i desne strane, uklonjena tramvajska pruga i kolosečna ispuna sa leve strane gledajući od Vukovog spomenika do Cvetkove pijace, asfaltirana leva kolovozna traka privremene saobraćajnice od Vukovog spomenika do Pop Stojanove ulice, a od Pop Stojanove do Batutove radi se tamponski sloj, nasipanje i zbijanje. Osim toga, urađena je nova vodovodna mreža od Cvetkove pijace do Batutove ulice, jedna traka privremene saobraćajnice od Cvetkove pijace do Batutove ulice, radi se TTK kanalizacija od Cvetkove pijace do Batutove ulice, toplovod počeo sa radovima od Cvetkove pijace do Batutove ulice i urađeni su prelazi preko Bulevara (EDB, Telekom) u delu od Cvetkove pijace do Batutove ulice." Rekonstrukcija je koncipirana tako da će čitav Bulevar biti podeljen na četiri deonice na kojima će se raditi istovremeno.

Prema Blagojevićevim rečima, sledeći projekat je rekonstrukcija Ulice vojvode Stepe, tačan rok još nije utvrđen.

DOTRAJALI KONTEJNERI I ZAKRPE: Prema podacima Agencije za investicije, kad se završi rekonstrukcija iz Gradske čistoće stiže 68 novih "jumbo" kontejnera. Ovi savremeni veliki kontejneri (zapremine 3,2 m²) zameniće stare plastične kontejnere na ručno-nožni pogon okružene kesama sa smećem, često u plamenu zbog neadekvatnog korišćenja. Biće postavljene i betonske đubrijere na stanicama javnog prevoza, kod pešačkih prelaza, tržnih centara, banaka, na svakom drugom rasvetnom stubu imaćemo male PVC korpice za odlaganje sitnog đubreta: papirnih maramica, iskorišćenih karata za javni prevoz, praznih plastičnih flaša. Najavljeno je i da će se za dve godine rekonstruisati pijaca "Đeram", koja će pored natkrivene zelene pijace imati i poslovni centar sa dve kule, veliku garažu i cvetni trg sa kafićima.

Asfalt u Bulevaru biće zamenjen na čitavoj deonici kvalitetnijim SMA asfaltom koji trpi veća opterećenja, što je krajnje neophodno s obzirom na to da je Direkcija za puteve poslednjih deset godina "krpila" kolovoz uništen popravkama na podzemnim instalacijama. Duž Bulevara biće postavljene nova signalizacija i nove optičke instalacije, a to znači da posle rekonstrukcije neće biti čestih kvarova, pa samim tim ni "krpljenja" kolovoza. Osim toga, smanjenju oštećenja doprineće i izmeštanje tramvajskih šina u sredinu kolovoza. Posle rekonstrukcije, putnička vozila više neće prelaziti preko tramvajskih šina na raskrsnicama, a to će saobraćaj učiniti protočnijim. Parkiranje u Bulevaru posle rekonstrukcije ne bi trebalo da bude tako veliki problem jer je predviđeno više od 400 uredno obeleženih parking mesta a ni tramvajske šine neće biti tik uz trotoar. Sve ovo sigurno doprinosi bezbednosti pešaka, a to nas dovodi do teme koja je unekoliko bacila senku na značajan infrastrukturni poduhvat.

PROTESTI I ODLUČNOST: Prva faza rekonstrukcije počela je sa protestima građana koji nisu bili spremni da čuju argumente nadležnih, ubeđeni da je reč o "betonizaciji" Beograda. Gradonačelnik je bio odlučan, nije se dvoumio da li da obustavi uklanjanje bolesnih stabala bez obzira na rastući otpor i komentare. Kad se buka stišala, ostalo je otvoreno jedno pitanje: da li je zamena platana mogla da se obavlja sukcesivno? Da li je, pod pritiskom grupe građana koji terete gradsku vladu za "platanocid", trebalo sačekati da se za koju godinu neko drvo sruči na prolaznike, pa onda menjati platane? Javnost pamti da je na proteklom festivalu Exit u Novom Sadu jedna devojka poginula, a dvoje mladih teško povređeno zbog iznenadnog odlamanja grane u kampu; devetnaestogodišnjoj Subotičanki je pad trulog kestena teško povredio kičmeni stub; u Sremčici je pod sličnim okolnostima nastradao jedan petogodišnji dečak. U Vršcu je tek nakon tih događaja uveden obavezan pregled i uklanjanje trulih stabala, a tamošnja javnost je manje bučno izražavala neslaganje sa odlukom lokalne vlasti.

Gradonačelnik Dragan Đilas kaže da je za njega, kao gradonačelnika pre svega, bezbednost Beograđana na prvom mestu i da "ne može da rizikuje da neko strada zato što će za dve-tri godine neko drvo da padne". "Odluku o seči stabala u Bulevaru kralja Aleksandra nije doneo nijedan političar, već stručnjaci. Ova vlast ne može da bude neodgovorna pa da se oglušuje o studiju kojom su stručnjaci Šumarskog fakulteta u dva navrata, 2005. i 2008. godine, upozorili da su platani truli i da ih treba poseći pri prvoj rekonstrukciji. Po završetku rekonstrukcije drvored duž Bulevara imaće veći broj stabala nego pre i neuporedivo savremeniji sistem navodnjavanja koji će garantovati njihovu dugovečnost", rekao je gradonačelnik. "Meni je važan život platana, jer se i sam zalažem da Beograd ima što više zelenila, ali su mi mnogo važniji životi ljudi."

Nova stabla sadiće se u saradnji sa Šumarskim fakultetom i Republičkim šumarskim institutom. Novi drvored, obećavaju Beograđanima ljudi iz ovih institucija, neće biti nalik drvoredima u ulicama Kralja Milana ili Nemanjinoj (za koje ne možemo da kažemo da su lepi u ovoj fazi rasta sadnica) zato što će biti posađene već formirane sadnice, njihovo korenje će pod zemljom biti zaštićeno od instalacija, a sistem navodnjavanja obezbediće bujanje novih biljaka.

Gradonačelnik poziva socijalno odgovorne kompanije da se uključe u akciju obnove drvoreda u Bulevaru. "Obećali smo da će taj drvored odmah izgledati kao pravi, što znači da moramo naći stabla stara 20 godina, gajena na pravilan način, rasađivana i redovno orezivanog korena. Reč je o velikim sredstvima, a kako svi znamo da ekonomska situacija građana nije sjajna, mislim da nije opravdano da se toliki novac izdvaja iz gradskog budžeta. Smatram da je to dobra prilika da se socijalno odgovorne kompanije ovog grada uključe u projekat i zajedno sa nama obnove drvored. Na taj način Bulevar bi dobio svoj puni izgled i, uprkos krizi, smatram da postoji dovoljan broj kompanija koje bi mogle da učestvuju u tom projektu. Sa konkretnom akcijom počećemo kada se odlučimo za vrstu drvoreda, a dobar znak je da već ima nekoliko kompanija koje su spremne da nam pomognu da Bulevar kralja Aleksandra izgleda onako kako Beograd zaslužuje", kaže Đilas.