Nakon gromoglasnog aplauza zbog rezultata referenduma u Grčkoj otpočeo je skup na kome su govorili Konča Almudena Olmo iz Madrida i Marija de las Montanas Gutjerez iz Sevilje, aktivistkinje Indignadosa, Martin Alonso Zarza, filozof i mirovni aktivista, Konča de Sena, aktivistkinja Indignadosa i sindikalistkinja. Ovaj skup je održan 6. jula u Centru za kulturnu dekontaminaciju u organizaciji Žena u crnom Srbije.

Podemos je u političku partiju izrasla iz M-15 – Indignados/Ogorčeni, pokreta masovnih građanskih protesta nastalih 2011. godine.

Martin Alonso kaže da Ogorčeni dokazuju nastajanje novog političkog subjekta na pozornici Španije koji se može uporediti i sa Arapskim prolećem jer su slični oblici otpora. "Stopile su se tri krize iz kojih je izrastao ovaj pokret. To su krize političkih partija, kriza izazvana politikom štednje i kriza moralnog poretka kao najozbiljnija od ove tri. Finansijska elita je pokvarila sve segmente života, što je dovelo do ekstremnog individualizma i konzumerizma na štetu solidarnosti." Alonso je dodao da je pred Podemosom veliki izazov: "Kako da se organizujemo, a da ne ponovimo strukturu i greške onih koje kritikujemo, kako stvoriti modele vlasti i moći koje nemaju veze sa onim postojećim?" On smatra da je Podemos uticao na tradicionalne partije koje preuzimaju od njega terminologiju i tematiku jer se plaše da će ostati bez vlasti. S druge strane, postoji problem jer žele da isključe Podemos iz političkog života. "Oni izvrću ono što mi govorimo, tvrdeći da je naše delovanje antisistemsko i nedemokratsko", dodaje Alonso.

Podemos je na nedavnim lokalnim izborima u Španiji napravio koalicije i uspeo da osvoji vlast u mnogim velikim gradovima Španije kao što su Madrid, Valensija, Barselona. "Teme o kojima diskutujemo na našim debatama su dugoročna i kratkoročna politika, politika stanovanja, sprečavanje deložacija, javne službe, zaposlenje", kaže Olmo: "Kada je došlo do smanjenja socijalnih davanja, izbili su talasi protesta zbog javnog zdravstva i stanovanja koji su naši najveći problemi. Naš stav je da moramo da promenimo Ustav, izborni sistem i da potpuno promenimo raspored političkih snaga u Španiji, to nam je srednjoročni plan. Ne znam šta će biti na parlamentarnim izborima u novembru, ali ova kriza nas je odvela 50 godina unazad što se tiče sloboda i prava ljudi."

Podemos je specifičan zbog svoje strukture, koja je horizontalna: iako imaju svoje predstavnike koji su prisutni u javnosti, njih ne kandiduju na izborima, već su to neki drugi ljudi. Da levičarske ideje i horizontalna struktura mogu da opstanu pokazuje španski grad Marinaleda koji funkcioniše na principima neposredne demokratije, kaže Montanas: "Od 1979. godine ovaj grad funkcioniše po modelu potpune jednakosti. Sa takvim sistemom oni 2008. godine nisu osetili nikakvu krizu, nastavili su da žive isto kao pre."

Kriza se odrazila i na sindikate, koji više nisu glavno uporište radnika, a takođe je primetna i razlika između sindikata na severu i jugu Evropske unije. "Stanje sindikata je baš žalosno", kaže De Sena: "Mislim da je učešće sindikata u državnim institucijama pokvarilo same sindikate. U njima postoji mnogo borbenih ljudi spremnih na akciju, ali oni nisu na vrhu. Neki od sindikalnih lidera su imali korupcijske afere, to je pogubno jer se zbog nekoliko ljudi jedna mala mrlja širi na celu strukturu sindikata i borba se obesnažuje. Kod nas je došlo i do fenomena žutih sindikata, to su korporativni desničarski sindikati koji su bliski vlasnicima."

Osvrćući se na referendum u Grčkoj i na parlamentarne izbore u Španiji zakazane za novembar ove godine, aktivisti su bili suzdržani u procenama. "Trojka nikako ne bi volela da Podemos dođe na vlast, videćemo kako će tretirati ovu situaciju koja je u Grčkoj. To je veliki eksperiment. Problem koji može da nastane je zajedničko dejstvo nacionalizma i neoliberalizma u strahu od levice. Tu postoji velika spona, oni u velikom slučaju deluju zajedno, što može da prouzrokuje oluju protiv emancipatorskih levičarskih načela", zaključio je Alonso.