Inostrane doznake

Milijarde sa Zapada za veći BDP

Tokom prvih šest meseci ove godine priliv po osnovu doznaka iz inostranstva iznosio je oko 2,1 milijarde evra, govore podaci Narodne banke Srbije, i veći je za preko 30 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Lični transferi obuhvataju doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, pomoć i poklone iz inostranstva, a u Jedinstvenom registru NBS, koji je oformljen pre dve godine, do sada je registrovano 1.116.053 korisnika. Najviše doznaka je došlo, očekivano, iz Nemačke (26 odsto), a potom iz Švajcarske (13 odsto), Austrije (10 odsto), SAD (7 odsto)…

Doznake su realno još veće jer se registruju i klasifikuju samo transferi preko globalnih servisa za brzi prenos novca, a novac se sliva iz inostranstva i preko računa u bankama i, naravno, u kešu, u sezoni dolaska “gastarbajtera” u rodne krajeve.

Doznake u svim državama Balkana predstavljaju jedan od najstabilnijih prekograničnih priliva. U Srbiji učestvuju sa oko 7 odsto u bruto društvenom proizvodu (BDP), a to je u 2021. godini u novcu iznosilo 3,635 milijardi evra. Kako piše Al Džazira Balkan, u Crnoj Gori doznake čine preko 12 odsto BDP-a (712 miliona evra), a u Bosni i Hercegovini preko 8 odsto (skoro 2,7 milijardi evra).

Tabloidi o Vučićevom pregalaštvu

Smršao, ali ne odustaje

Naslušali smo se prethodnih godina kako se i koliko Aleksandar Vučić bori za dobrobit države Srbije i “srpskog sveta”, koliko vremena izdvaja za državne poslove, koliko ne spava, kako se postojano drži u pregovorima sa belosvetskim političarima i pobeđuje ih nokdaunom ili na poene, a protekle nedelje smo iz “Srpskog telegrafa” saznali i da je predsednik Srbije “zbog problema oko Kosova i svetske energetske krize smršao za mesec dana deset kilograma”.

“Da predaja nije opcija i da se Vučić lavovski bori, ne misleći i ne štedeći sebe, vidi se golim okom… Podočnjaci, neispavanost, sve se to vidi. Očigledan je i gubitak kilograma iako Vučić nije na dijeti niti su mu takve stvari nakraj pameti. Očigledno je da je za mesec dana šef države izgubio desetak kilograma. I to ne treba da čudi jer da su mu hrana i san na prvom mestu, ne bi ni stigao da se bavi nekim temama.

Samo od nabrajanja problema o kojima Vučić svakodnevno razmišlja i koje pokušava da reši neki bi se zaista umorili”, piše ovaj režimski tabloid, i pored nekoliko sagovornika koji potvrđuju Vučićevu veličinu u svakom smislu, navodi i reči narodnog poslanika SNS-a Vladimira Đukanovića, koji “zna koliki je Vučić radoholik, koliko voli Srbiju i da se nikada neće požaliti kako mu je”.

Investicija u ćorsokaku

Duga rekonstrukcija batajničke škole

Učenici i zaposleni u Osnovnoj školi “Svetislav Golubović Mitraljeta” u Batajnici i predstojeću školsku godinu, ili njen najveći deo, radiće van svoje zgrade, koju lokalna samouprava neuspešno renovira od prošlog leta.

Ugovor o izvođenju radova, vredan 285 miliona dinara, gradski Sekretarijat za obrazovanje i dečiju zaštitu potpisao je u junu 2019. godine sa beogradskom firmom “Sameks” (osnovanom samo nekoliko meseci ranije), a gradilište je oformljeno tek u julu prošle godine, kada je škola iseljena, i cele prošle školske godine učenici nižih razreda pohađali su nastavu u okolnim osnovnim školama, a učenici viših u školi “Ilija Birčanin” u Zemun Polju, njih ukupno hiljadu.

Da će rok od godinu dana za povratak škole u matičnu zgradu biti probijen videlo se još proletos, a zvanično je potvrđeno nedavno, kada je gradska vlast raskinula ugovor sa “Sameksom” i raspisala novi tender za izvođača, uz rok od šest meseci za završetak rekonstrukcije.

Novi ugovor vredan je 275 miliona dinara, tek malo manje od prvobitnog, što bi trebalo, kad već nije gradsku vlast, da zainteresuje istražne organe, jer je ogroman novac potrošen a da posao nije ni upola urađen. O tome i drugim problemima koji su pratili ovu gradsku investiciju javnost je redovno izveštavala potpredsednica Gradskog odbora Stranke slobode i pravde Tijana Šerbula.

Roditelji su negodovali preko Saveta roditelja i bili spremni na protest, jer će im deca i dalje ići u druge škole, a posebno su ugroženi učenici viših razreda, koji su stalno u poslepodnevnoj smeni u Zemun Polju i gube skoro ceo dan na školske obaveze. Međutim, nisu se okupili jer su, kako prenosi Njuzmaks Adrija, preko direktora dobili upozorenje od predsednika Opštine Zemun da će “ukoliko budu politizovali situaciju, grad odustati od škole totalno”.

Totalno napredno.

Nepoželjni festival

Nišvil odlazi iz Niša

Gradska vlast u Nišu ne samo da je drastično smanjila svoj udeo u organizaciji Nišvil džez festivala, već od prošle godine preko budžetske inspekcije i izjava zvaničnika sumnjiči organizatore za finansijske pronevere, i sasvim moguć epilog takvog tretmana je selidba muzičke manifestacije u jednu susednu zemlju. Festival traje skoro tri decenije i, po britanskom “Gardijanu”, među deset je najboljih džez festivala u Evropi, a direktor Ivan Blagojević, osim što poslednjih dana mora da demantuje navode gradske vlasti o neopravdanim sredstvima iz gradskog budžeta, naglašava da budžeti evropskih festivala u rangu Nišvila iznose između 5 i 20 miliona evra. Festival je od 2005. godine i zvanično javna gradska manifestacija i Gradska uprava je sve do prošle godine pokrivala trećinu troškova.

“Smanjenjem festivalskog budžeta svi su pucali sebi u noge – slabiji program bez zvučnih hedlajnera dovodi manje turista, manji su prihodi u hotelima, restoranima, prodavnicama, manje je PDV-a i drugih poreza…”, navodi Blagojević i podseća da Nišvil privuče oko 100 hiljada posetilaca, od kojih je 70 odsto iz inostranstva, i da je jedina ekonomski isplativa kulturna i sportska manifestacija u Nišu.

“Nismo spremni za kompromise i pravljenje festivalčića. Imamo ponude za preseljenje u dve države Evropske unije i dve države regiona, kojima je važno da kod sebe dovedu 100.000 turista”, poručio je direktor Nišvila.

Zato je opozicioni odbornik Miodrag Stanković podneo inicijativu da se budžetom za narednu godinu predvide veća sredstva za održavanje Nišvila, i najavio da će početkom septembra biti održana javna debata “Kome smeta Nišvil”.

Neuspeh Zvezde i odlazak Stankovića

I ove godine bez Lige šampiona

I Crvena zvezda je, poput Partizana, podbacila na međunarodnoj sceni, s tim da su ambicije crveno-belih bile da nakon tri sezone ponovo zaigraju u Ligi šampiona.

U poslednjom kolu kvalifikacija isprečila im se ekipa izraelskog Makabija iz Haife, koja je nakon pobede na domaćem terenu sa 3:2 uspela da pred prepunim tribinama stadiona “Rajko Mitić” izvuče remi 2:2.

Nakon trećeg neuspešnog pokušaja da se sa Zvezdom dokopa Lige šampiona, Dejan Stanković je podneo ostavku na mesto šefa stručnog štaba, uz objašnjenje da se “oseća potpuno prazno, jer najvećoj ljubavi nije uspeo da pruži ono što je najviše želeo”. U dve i po sezone na trenerskoj klupi osvojio je tri titule prvaka države i dva nacionalna kupa.

Generalni direktor Zvezdan Terzić nije se osvrtao na kritike o nesrazmeri između finansijskih ulaganja i uspeha, već je poručio da je sada cilj osvajanje prvenstva i što bolji plasman u Ligi Evrope.

Za novog šefa stručnog štaba izabran je Miloš Milojević (39), mladi stručnjak koji je trenersku karijeru gradio na Islandu i u Švedskoj, a od 2019. do prošle godine bio je Stankovićev pomoćnik na klupi Zvezde.

I dok je u domaćem prvenstvu i ove godine glavni favorit za osvajanje titule, naročito nakon očajnog starta Partizana, u Ligi Evrope Zvezdi neće biti nimalo lako da preskoči grupnu fazu, jer su u grupi sa francuskim Monakom, turskim Trabzonom i mađarskim ­Ferencvarošem.