Parlamentarci i novinari

Srbija kaska za susedima

Predstavnici parlamenata i novinarskih udruženja iz četiri države zapadnog Balkana – Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije – susreli su se u Sarajevu prošle nedelje kako bi rezimirali učinke Deklaracije o unapređenju dijaloga, koju su potpisali u Skoplju krajem novembra prošle godine, i koja definiše saradnju u izmenama i dopunama zakona koji se tiču medijskih sloboda i bezbednosti novinara.

Kako su istakli novinari Sindikata medija Crne Gore, kod njih je već ostvaren jedan rezultat, pošto je Skupština Crne Gore promenila Krivični zakon i povećala kazne za napade na novinare, a po rečima predstavnika BH novinara, u Parlamentarnoj skupštini BiH usvojena je inicijativa grupe poslanika iz različitih stranaka i zahtevano je od Veća ministara da pokrene proceduru izmena Krivičnog zakona u pogledu sankcionisanja napada na novinare.

U Udruženju novinara Severne Makedonije ističu da i njihov parlament pokazuje proaktivan pristup u promeni medijske regulative, a samo predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije nisu imali čime da se pohvale u saradnji sa parlamentom u proteklih godinu dana, jer je ubrzo nakon potpisivanja Deklaracije u Skoplju Skupština Srbije bila raspuštena, a ponovo konstituisana tek u avgustu.

Ipak, kada su u pitanju medijske slobode i bezbednost novinara, sve zemlje su još uvek daleko od proklamovanog cilja.

Godišnjica zločina u Sjeverinu

Porodice bez statusa civilnih žrtava rata

Navršilo se 30 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije, Bošnjaka iz mesta Sjeverin kod Priboja, a država Srbija i dalje odbija da porodicama žrtava prizna status članova porodica civilnih žrtava rata i obešteti ih.

“Zahtevamo od institucija Srbije da napuste politiku izbegavanja odgovornosti za zločine počinjene devedesetih i konačno preduzmu smislene korake ka priznanju i pravičnom obeštećenju svih žrtava”, saopštili su Fond za humanitarno pravo, “Žene u crnom” i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava.

Iako su žrtve iz Sjeverina bile državljani Srbije, zločin se dogodio na teritoriji Bosne i Hercegovine i izvršili su ga pripadnici vojske koju Srbija ne smatra neprijateljskom, pa zato 17 stradalnika nisu civilne žrtve rata.

Oni su oteti iz autobusa na liniji Rudo–Priboj 22. oktobra 1992. godine, kod mesta Mioče na istoku BiH, nedaleko od granice dve države, i kasnije ubijeni u Višegradu. Zločin su počinili pripadnici jedinice “Osvetnici”, koja je tokom rata sarađivala sa Vojskom Republike Srpske i lokalnom policijom, i sastojala se od pripadnika Višegradske brigade VRS.

Okružni sud u Beogradu je 2006. godine osudio predvodnike ove jedinice – na po 20 godina zatvora Milana Lukića i Olivera Krsmanovića, a Dragutina Dragićevića i Đorđa Ševića na 15 godina. Kasnije je Lukić osuđen u Haškom tribunalu na doživotnu kaznu zatvora za zločine u Višegradu, ali ne i za zločin u Sjeverinu.

Od 17 svirepo ubijenih građana Srbije pronađeni su posmrtni ostaci samo jedne žrtve, Medredina Hodžića, dok se ostali i dalje vode kao nestala lica.

Deponija na obodu Kragujevca

Deset tona pepela po glavi stanovnika

Nakon protesta meštana kragujevačkog naselja Beloševac, preduzeće za isporuku daljinskog grejanja Energetika zaustavilo je istovar pepela nadomak njihovih kuća i sada se očekuje detaljna analiza rizika od štetnog uticaja tog otpada na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Vetar je prethodnih dana istovareni pepeo raznosio po Beloševcu, pa su dvorišta postala “bela kao mleko”, kako su opisali meštani, što je kod njih izazvalo zebnju i bes, ali i rešenost da organizuju protest.

Preduzeće Energetika toplotnom energijom snabdeva 22.000 potrošača u Kragujevcu, a već godinama ima problem sa deponijom u svom krugu, koja je nedaleko od centra grada, na kojoj je odloženo preko 20 hiljada tona pepela nastalog sagorevanjem uglja.

Kako piše kragujevački portal “Glas Šumadije”, preduzeće je nameravalo da 15 hiljada tona pepela deponuje na zemljištu u Beloševcu, koje je u njenom vlasništvu, a sve, kako je objasnio direktor Andreja Ilić, po projektu Ministarstva za zaštitu životne sredine i Zavoda za ekologiju. Predviđeno je, po rečima direktora, i da se preko pepela naspe zemlja i potom na njoj napravi dečje igralište.

Ali, kada su stanovnici Beloševca najavili blokadu puta Kragujevac–Jagodina, istovar pepela je prekinut i obećana je stručna analiza. Pitanje je samo kakav je to projekat nadležnih institucija koji već nije sadržao neophodnu analizu rizika od štetnog uticaja hiljade tona pepela na stanovnike i životnu sredinu?

EPS protiv Batočine

Opština osuđena za krađu struje

Zbog neovlašćene potrošnje električne energije, Opština Batočina je pred Privrednim sudom u Kragujevcu proglašena krivom i dužna je po prvostepenoj presudi da plati dug od 682.972 dinara i sudske troškove u iznosu od 168.700 dinara.

Sud je utvrdio, kako prenosi N1, da je prilikom kontrole mernog mesta u Ulici kralja Petra početkom februara utvrđena neovlašćena potrošnja struje, a radnici Elektroprivrede Srbije su konstatovali, između ostalog, da su zatečeni limitatori bez plombe i da je brojilo demontirano. Kako se nije moglo utvrditi od kada se struja na tom mestu krade, Privredni sud je za naplatu odredio period od pola godine unazad od izvršene kontrole.

Opština je u žalbi višem sudu navela da zapisnici sa mernog mesta nisu verodostojne isprave i da je vanredni pregled brojila trebalo da uradi Direkcija za mere i dragocene metale, a nešto ranije je predsednik opštine Zdravko Mladenović (SNS) rekao za sajt Nova.rs da nije reč o krađi, već da se radi o propustu koji se vuče deceniju i po. Po njegovim rečima, u pitanju je crpna stanica fekalne kanalizacije, ali problem je što od izgradnje objekta do danas nije sproveden ugovor između EPS-a i opštinskog Fonda za komunalne delatnosti.

Predsednik Mladenović nije objasnio ko je skidao plombe i demontirao brojilo.

Povratak najgledanijeg košarkaškog kluba

Pobeda u Evroligi nakon osam i po godina

Košarkaši Partizana Mocart Bet pobedili su u četvrtom kolu Evrolige u beogradskoj “Štark areni” bolonjski Virtus, i svom klubu doneli prvu pobedu posle povratka u elitni evropski rang. Poslednji put Partizan je u Evroligi slavio početkom aprila 2014. godine.

Partizan je naš najuspešniji košarkaški klub, ali pre desetak godina primat je počela da preuzima Crvena zvezda i “crno-beli” su već devet godina bez titule u ABA (Jadranskoj) ligi, osam u domaćoj ligi, i bili su osam sezona van najjačeg evropskog takmičenja.

Ali, navijači nisu klonuli duhom tokom sušnih godina i Partizan je po mnogim parametrima zadržao status košarkaškog kluba sa najviše gledalaca u Evropi. Partizanove utakmice u Evroligi i ABA ligi dugo drže rekorde po poseti, a od ove sezone “crno-beli” su rekorderi po broju pretplatnih karata – sa 11.500 prodatih sezonskih ulaznica za Evroligu pretekli su izraelski Makabi, koji ima 10.000 pretplata.

A koliko su navijači bili željni nastupa košarkaša u Evroligi, pokazuju i posete na prve dve utakmice kod kuće – na utakmici sa milanskom Olimpijom Armani bilo je po zvaničnim podacima Evrolige 16.723 gledaoca, a nekoliko dana kasnije duel sa Virtusom pratilo je 15.489, i to su dve najgledanije utakmice u prva četiri kola.