Iako je tokom decembarske predizborne kampanje u Srbiji kod mnogih političkih stranaka zapažen višak takozvanog ekonomskog patriotizma, generalno se u praksi ne može primetiti da je ovde došlo do novog talasa "ksenofobične histerije" i da strani investitori, koji su u toku privatizacionog procesa stekli većinsko vlasništvo nad pojedinim našim firmama, imaju ovde nekih posebnih problema ili očekuju porast javnog podozrenja. Polazeći od te ocene, čini se, i Kristof Grojsing, vodeći čovek HVB banke i generalni sekretar Saveta stranih investitora (FIC) najavljuje da će 76 članica ovog udruženja u Srbiji nastaviti da ulažu u ovdašnje kapacitete i da čak planiraju mnogo veće investicije od dosadašnjih koje oni cene na 900 miliona evra.

BITKA ZA KONTROLNI PAKET: Strane kompanije, novi većinski vlasnici, na primer, srpske industrije cementa, duvanskih ili pivarskih fabrika zasad ni ne gunđaju na račun ovdašnje ekonomske politike, što je običaj svih domicilnih firmi, a neki od tih stranih investitora već počinju da razvijaju i izvozne poslove iz Srbije. Na primer, jedan od najaktivnijih i najuspešnijih stranih investitora u Srbiju, grčka kompanija Delta, vlasnik fabrike sladoleda Deljug u Inđiji, prema izjavi njenog direktora Spirosa Pirgidisa, već razvija i izvoz sladoleda iz Srbije u BiH i Makedoniju. Ova Deltina firma u Srbiji, u koju je od 1998. godine do danas uloženo oko 40 miliona evra, sada planira nove investicije od sedam miliona evra, kako bi se bolje suočila sa konkurencijom hrvatskih fabrika Lede (Agrokor) i Lure, koje sada kao vlasnici ambiciozno ulažu u ovdašnje fabrike Frikom i Somboled. Najveća zamerka Pirgidisa ovdašnjem normativnom ambijentu je što su glavne dažbine u Srbiji vezane za radnu snagu i što su one najveće u regionu, a Deljug upravo pokušava da svoje radnike plati daleko iznad srpskog proseka.

Problemi stranih vlasnika su neuporedivo veći tamo gde oni nisu uspeli da se dokopaju većinskog paketa akcija firme u koju su ušli, pogotovu tamo gde se njihove investicije doživljavaju kao pretnja "neprijateljskog preuzimanja", to jest tamo gde raniji menadžment pokušava da "zakuca" svoje stare pozicije za sva vremena. U tom smislu paradigmatičan je slučaj Luke "Dunav" Pančevo, o kojem ovih dana piše naša štampa.

Prošle godine, strana kompanija Midland risorsis holding u većinskom vlasništvu Aleksa Šnajdera iz Kanade, koja glavni kapital ima u Rusiji, Ukrajini i Jermeniji (čeličane, cevi, dalekovodi) gde obrće godišnje oko milijardu i po dolara, krenula je vrlo ofanzivno da učestvuje u privatizaciji u Srbiji, pa je sa oko 30 miliona evra stekla većinsko vlasništvo u vrbaškom Karneksu i inđijskom Gumaplastu, a zajedno sa Ist pointom (fifti-fifti) postala je i većinski vlasnik beogradske pekare Klas i beogradske ugostiteljske firme Stari grad. No, kada su 10. juna prošle godine na Beogradskoj berzi kupili za oko četiri miliona evra paket od 40,47 odsto akcija Luke "Dunav" u Pančevu, nisu znali sa kakvim će se sve problemima i troškovima suočiti u nastojanjima da steknu punu kontrolu nad ovom firmom. U tih pola godine uspeli su da dokupe, po rečima jednog od dva izvršna direktora "Midlanda" u Beogradu, Slavena Kantara (drugi je Aleksej Raskazov, novi šef Karneksa) još oko šest odsto vlasništva – a onda je bezmalo počeo pravi rat zatečenog menadžmenta Luke protiv novih stranih akcionara.

Prvo se ispostavilo da u prospektu Luke "Dunav", iz koga su se učesnici aukcije informisali o firmi čije su akcije kupovali na Beogradskoj berzi, nije bio zapisan jedan dosta krupan i bitan "detalj" – da je upravni odbor Luke još 27. decembra 2002. godine doneo odluku o dokapitalizaciji firme za 109.500.000 dinara (dakle za oko 2 miliona dolara) – što jednostavno ima za posledicu to da je za "Midland" podignut prag ulaska u vlasništvo firme za blizu milion dolara (ako hoće da po pravu preče kupovine novih deonica zadrži svojih oko 41, to jest ukupno oko 47 odsto vlasništva). G. Kantar za "Vreme" tvrdi da je zapravo reč o prevari i da mu je i sama ta stara odluka sumnjiva, pošto je za vanrednu skupštinu akcionara, koja je održana 14. avgusta prošle godine, štampan poziv na kome je bilo zabeleženo da je na dnevnom redu "donošenje Odluke o dokapitalizaciji". Tek na samoj sednici Skupštine akcionara ta tačka dnevnog reda je preformulisana u "razmatranje informacije o realizaciji sprovođenja odluke o dokapitalizaciji" (navodno je raniji dnevni red glasio kako je glasio – "tehničkom greškom"). Nastojanja predstavnika "Midlanda" da se dnevni red ne koriguje u pogledu donošenja odluke o dokapitalizaciji, odbačena su većinom glasova: Slaviše Purića, vlasnika "Inter-exporta" iz Šapca (koji je glasao na podlozi vlasništva nad 22,10 odsto akcija), zatim "Ovlašćenih akcionara" na čelu sa Leposavom Karamarković i Savanom Grabundžijom (ovlašćenih od "radničkih deoničara" koji imaju 25,94 odsto akcija), te Zorana Predića koji predstavlja "Južnu zonu" (grupu pančevačkih starih industrijskih firmi, Azotaru, Rafineriju i Petrohemiju, koje imaju 6,28 odsto akcija).

Već i sama struktura vlasništva koju su strani vlasnici zatekli na spomenutoj vanrednoj skupštini, prema rečima g. Kantara, ne odgovara "opisu firme" čije su deonice kupovali. Naime, on tvrdi da navedeni Slaviša Purić iz Šapca ("Inter-export") nije imao nijednu od navedenih 22,10 odsto akcija, kada su se oni odlučivali na kupovinu vlasništva Luke i veruje da je ovu firmu, kao "branu" njihovim planovima, u celu igru, verovatno novcem same Luke, uvukla dugogodišnja direktorka luke mr Katarina Jakšić. Advokat "Midlanda" g. Mraković, pokazao nam je, s tim u vezi, fotokopiju dokumenta u kome je, na primer, 5. oktobra 2003. godine naznačeno, da je 4. oktobra 2003. godine pančevačka filijala "Delta banke" odobrila "Inter-exportu" 100 miliona dinara kao "avans" na namenski račun "za kupovinu akcija", a istog datuma je i Luka "Dunav" dobila kratkoročni kredit od 53,6 miliona dinara, takođe na namenski račun "za kupovinu akcija". Pošto nije poznato da je Luka kupila akcije neke druge firme, Kantar smatra da je to bio novac namenjen za kupovinu "same sebe", te da je Inter-export dobio novac iz Pančeva uz asistenciju same Luke (njegovo učešće u kapitalu Luke je, prema navodima "Danasa" od 20. januara, naraslo na 33 odsto). Midland je, uzgred, protiv direktorke mr Katarine Jakšić, povodom ovih i nekih drugih radnji podneo krivične prijave Opštinskom tužilaštvu u Pančevu i navodno je pred Opštinskim sudom u tom gradu protiv nje poveden krivični postupak. Takođe, povedeni su postupci i pred višim sudovima da bi se osporili opšti akti Luke.

Naime, na spomenutoj Vanrednoj skupštini AD Luka "Dunav" Pančevo, istom većinom glasova, preko izmena statuta preduzeća, kojima se Midland takođe suprotstavio, praktično je smanjena i mogućnost uticaja stranih investitora na odlučivanje o investicionim i kadrovskim odlukama, jer je za sve takve odluke ovlašćen upravni odbor u kome stranci, nakon izmene statuta, imaju samo 33 odsto glasova. Primedbe Midlanda na izmene statuta odbačene su uz obrazloženje da su predlagači tih izmena "vodili računa" da odnos snaga u pravnom odboru odgovora odnosima u vlasništvu.

Slaven Kantar nam se požalio da je na toj vanrednoj skupštini praktično zvanično morao da zatraži stvarne (revizorske) izveštaje o poslovanju, a da, inače, nema pristup knjizi akcionara Luke, te da svaku informaciju o stanju u firmi, u kojoj predstavlja bezmalo polovinu vlasništva, mora da traži pismenim putem i da je čeka nekoliko dana.

INDIKATIVNA PRIČA: No, da se vratimo na već spomenutu drugu emisiju akcija Luke "Dunav", koja je oglašena u beogradskom "Nacionalu", 3. decembra 2003. godine. Slaven Kantar za "Vreme" ističe da Midland uopšte nije protiv dokapitalizacije, ali je protiv toga da nema nikakvu mogućnost uticaja na to u šta će taj novac biti uložen. On tvrdi da se luka u Pančevu vodi na veoma konzervativan način uz relativno mali godišnji promet od oko 300.000 tona, jer se i dalje uz malo rada i rizika dobro živi uglavnom od šljunka, te da zatečeni menadžment namerava da i novouložena sredstva uloži u novu šljunkaru. To se sukobljava s planom Midlanda da plasmane svojih čeličana u Rusiji od 20.000 tona "svobova" (snopova čelika) u Skopsku željezaru, gde se prerađuju, dva puta prometne kroz ovu luku u Pančevu i kroz Srbiju. Sada ova roba u Makedoniju ide preko luke u Solunu, a zatim različitim trasama na evropska tržišta. Ako bi se Luka "Dunav" osposobila prema planovima Midlanda, kaže Kantar, godišnji promet bi bio verovatno utrostručen.

Mr Katarina Jakšić, direktorka Luke "Dunav" već 20 godina (u izjavi za "Nedeljni telegraf" od 21. januara) optužbe Midlanda kvalifikuje kao "tendenciozne i lažne" i ističe da ta kompanija čini sve da bi sprečila dokapitalizaciju, te da preko drugih firmi koje rade za njen račun pokušava što jeftinije da dođe do kontrolnog paketa akcija. "Oni", kaže Jakšićeva, "silom hoće kontrolu nad Lukom, a mi moramo da se zaštitimo od preuzimanja." Uz to, ona sugerira zaključak da Midland hoće da zauzme monopolsku poziciju u luci u Pančevu, koja dosta radi sa nekim drugim ruskim čeličanama, ali ne i sa onim Midlandovim.

Cela ova priča oko sukoba stranih manjinskih vlasnika i domaćih direktora u društvu sa "prijateljskim" domaćim suvlasnicima, naravno da je indikativna za sve druge potencijalne strane učesnike na beogradskom tržištu kapitala, koji imaju priliku da kupe manjinske pakete akcija u firmama za koje su zainteresovani iz nekog komercijalnog, tehnološkog, strateškog ili pukog profitnog razloga. Jer, ako zavlada pravilo: kupi samo ono što možeš potpuno da kontrolišeš inače ćeš biti bačen na beskrajnu traku nedodirljivih stečenih prava i "burazerskih veza", strana ulaganja u Srbiju biće i u budućnosti daleko manja od potrebnih.