Poznato je da pušački dim ima oko 4000 različitih hemijskih supstanci u obliku čestica i gasa. U pušačkom dimu ima iritanasa, mutagenih agenasa, raznih štetnih supstanci, od kojih je oko 40 kancerogeno. Skoro da nema dela organizma na koji duvan ne utiče štetno, što uključuje fizičke i mentalne sposobnosti. Prof. dr. Gordana Radosavljević-Ašić, sa Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu u Kliničkom centru Srbije, u intervjuu za "Vreme zdravlja" objašnjava kako pušenje deluje na organizam.

"VREME ZDRAVLJA": Kako pušenje deluje na pluća?

Dr Radosavljević–Ašić: Površina za disanje i razmenu gasova u plućima kod zdrave osobe iznosi oko 100 kvadratnih metara i na toj velikoj površini duvanski dim dolazi u kontakt sa brojnim ćelijama, uključujući i one koje su deo odbrambenog sistema organizma.

Najupadljivije promene kod pušača su u velikim disajnim putevima. Normalne bronhije su obložene ćelijama koje na površini imaju milione trepljica (cilija) koje su prekrivene sa tepihom sluzi. Trepljice se stalno kreću u istom pravcu, ka ustima, te se na taj način iz zdravih bronhija uklanja preko 90 odsto unesenih stranih čestica, uključujući i bakterije. Kod pušača dolazi do propadanja dela ćelija sa trepljama, ili treplje postaju slabo pokretne i nepokretne, te im se smanjuje uloga u odbrani pluća. Na tim mestima pojavljuju se izmenjene ćelije bez trepalja koje nemaju sposobnost da uklone štetne čestice iz disajnih puteva. Paralelno se povećava proizvodnja nekvalitetne sluzi koja je veće gustine i koja ne može da napravi zaštitni tepih, te delovi disajnih puteva ostaju bez zaštite. Na tim mestima se naseljavaju bakterije, unesene sa udisajem vazduha i kao posledica stvaraju se male zone zapaljenja. Ova zapaljenja ponovo pokreću nova oštećenja tkiva, tako da je to jedan kružni ciklus, te se vremenom kod pušača stvara hronično zapaljenje u disajnim putevima, bronhitis.

Dublji nivo oštećenja koje pravi duvanski dim, nalazi se u plućnom tkivu, na nivou alveola gde se obavlja unošenje kiseonika u organizam. Tu takođe dolazi do oštećenja zdrave ćelijske mreže i umnožavanja zapaljenskih ćelija u alveolama i malim krvnim sudovima pluća, te se stvaraju uslovi za tihu prolongiranu zapaljensku reakciju u plućnom tkivu.

Značajan broj pušača – kašljača tako stvara uslove za nastanak hronične opstruktivne bolesti pluća, gde dolazi do laganog progresivnog smanjivanja i gubitka zdravog plućnog tkiva. Simptomi opstruktivnog bronhitisa su kašalj, iskašljavanje, otežano disanje posebno u naporu, gušenje i sviranje u grudima, i slično, što postepeno vodi ka radnoj i životnoj invalidnosti osoba. Osnovna prevencija hronične opstruktivne bolesti pluća je smanjivanje navike pušenja u društvu.

Pušači takođe češće dobijaju zapaljenja pluća od nepušača, a kada se razbole, rizik od komplikacija je veći nego kod nepušača. Pušači koji već imaju hronični opstruktivni bronhitis su u povećanom riziku da dobiju teške oblike zapaljenja pluća, koja su u ovim slučajevima uzrokovana sa više različitih bakterija i znatno su teža za lečenje. Tok bolesti kod njih je ozbiljniji, oporavak sporiji, a stepen kompletnog izlečenja manji. U celini gledano, lečenje plućnih infekcija kod teških pušača je po pravilu skuplje zbog komplikacija, skupljih antibiotika i dužeg bolovanja, nego kod zapaljenja pluća u nepušača.

Najteže oboljenje pluća, koje se direktno vezuje za duvanski dim, jeste rak pluća.

Rak pluća je najčešća maligna bolest danas u svetu, posebno kod osoba starijeg životnog doba. Smatra se da je rak pluća i do 20 puta češći u pušača nego u nepušača. Ako je reč o pušaču koji je istovremeno na poslu profesionalno izložen azbestu, ugljenoj prašini, ugljovodonicima i drugim organskim i neorganskim štetnim materijama, rizik oboljevanja od raka pluća se povećava. Problem sa rakom pluća je što ova lokalizacija karcinoma nema ni rane, ni specifične simptome za prisustvo tumora, što je razlog da se oko dve trećine slučajeva otkrije tek kada je bolest u plućima uznapredovala ili se proširila van grudnog koša, te se efikasno hirurško lečenje u tim slučajevima ne može primeniti. Za smanjivanje obolevanja od raka pluća danas je u svetu najefikasnija borba protiv pušenja. U skandinavskim zemljama, gde je kontrola potrošnje duvana na državnom nivou počela sedamdesetih godina prošlog veka, porast broja obolelih od raka pluća je zaustavljen kod muškaraca, dok to nije slučaj u ostalim delovima Evrope, posebno kada je reč o istočnim zemljama.

Kada su u pitanju žene, rak pluća je u stalnom porastu u svim zemljama sveta, što se, između ostalog, pripisuje i sve većoj navici pušenja u ženskoj populaciji stanovništva. Da bi prestanak pušenja imao efekat na obolevanje od raka pluća, treba da prođe više od deset godina. Ne treba zaboraviti da su kod pušača češće i druge lokalizacije karcinoma, rak laringsa, usne duplje, jednjaka, debelog creva, bubrega, mokraćne bešike i dr. tako da je borba protiv pušenja jedna od osnovnih preventiva obolevanja u onkologiji.

Kakvi su štetni efekti pušenja na druge organe u organizmu?

Pored pluća, koja su direktno izložena duvanskom dimu, i drugi vitalni delovi organizma su ugroženi pušenjem. Duvan pogoršava povišeni krvni pritisak i arteriosklerozu krvnih sudova, te je u pušača češća pojava šloga nego kod nepušača zbog nedovoljnog dotoka krvi u mozak. Pušenje takođe posebno loše utiče na krvne sudove srca, jer se sa pušenjem značajno povećava rizik od infarkta miokarda. Smatra se da je za trećinu kardiovaskularnih oboljenja odgovorno pušenje, jer se na povišen nivo holesterola i arteriosklerozu krvnih sudova, kod pušača nadovezuje manji dovod kiseonika u tkiva.

I gastrointestinalna oboljenja su češće kod pušača. Čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu je češći kod hroničnih uživaoca duvana, a štetnost se uvećava upotrebom alkohola. Ove dve loše životne zavisnosti su često udružene, te se negativni efekti potenciraju. Nesreće na radu kao i saobraćajne nesreće su dva puta češće kod pušača, posebno ako pušenje prati i alkoholizam.

Ne treba zanemariti ni kozmetičke efekte hroničnog pušenja. Na licu su izraženije bore, zubi mogu promeniti boju, dah nije prijatan, odeća i kosa mogu biti neprijatnog mirisa, a i impotencija se spominje kod teških pušača.

Pušenje je bolest zavisnosti. Pa, ipak, za razliku od ostalih bolesti zavisnosti, na primer alkoholizma ili narkomanije, nije sankcionisana od strane društva.

Pušenje spada u bolesti zavisnosti koje prati manja radna sposobnost, češće obolevanje, pa i smrt. Bez obzira na lično pravo pušača da mogu da puše, nepušači imaju neuporedivo veće pravo na čisto okruženje, kako radno tako i privatno. Nažalost, potpuna zabrana pušenja je teško izvodljiva, ali je redukcija upotrebe duvana moguća. U kontroli pušenja prioritet ima zdravstvena služba, posebno lekari primarne zdravstvene zaštite, kao i lekari pulmološke službe i onkolozi. Da bi antipušačka kampanja bila uspešna, akcije treba da budu usmerene ka čitavom društvu, zabranom reklamiranja cigareta, znacima upozorenja na paklicama, povećanjem cene, taksama, uvođenjem i proširivanjem nepušačkih zona, a posebno obrazovanjem. Kontrola potrošnje duvana je najvažnija i najefikasnija na državnom nivou. Još pre četrnaest godina je u Srbiji donesen Zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama, a u decembru 2005. godine u našoj zemlji je izglasana ratifikacija Okvirne konvencije o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije. Iste godine revidirane su novčane kazne u okviru Zakona o zabrani pušenja, jer su do tada bile potpuno deplasirane. Sve mere koje predviđa ova konvencija država je obuhvatila Strategijom kontrole duvana Republike Srbije. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije godinama vodi veoma aktivnu kampanju protiv pušenja u zemlji. Što se tiče individualnih programa za odvikavanje od pušenja, oni treba da budu prisutni u svakom zdravstvenom centru.

Prestanak pušenja ima neposredan efekat kod kardiovaskularnih oboljenja, koji je evidentan. Puls se brzo vraća na normalu, a i krvni pritisak se smanjuje. Nekoliko dana po prestanku pušenja popravlja se osećaj mirisa i ukusa, disanje postaje lakše, a posle više nedelja poboljšava se i cirkulacija krvi. Da se kašalj smanji, potrebno je da prođe više meseci od prestanka pušenja, a tada se poboljšava i disanje i bronhitis slabi. Rizik od infarkta srca se smanjuje posle pet godina, dok se najsporije smanjuje rizik od raka pluća, tek desetak godina po prestanku pušenja.