Iako je Akcionim planom za sprovođenje Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020–2025. godine (skr. Medijska strategija) usvajanje tri osnovna medijska zakona – Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM), Zakona o elektronskim medijima (ZEM) i Zakona o javnim medijskim servisima (ZJMS) – bilo najavljeno najkasnije za kraj prošle godine, dva od tri zakona (ZJIM i ZEM) stići će krajem meseca u Skupštinu Srbije, u poslednji čas pred raspuštanje parlamenta i raspisivanje izbora. Što je važnije, sa nekoliko članova koji drastično odudaraju od usvojene Medijske strategije i nacrta zakona, dogovorenih na radnim grupama uz učešće relevantnih novinarskih i medijskih udruženja.

Te naknadne izmene zakona u kabinetima vlasti praktično bi otvorile prostor, s jedne strane, za veći pritisak na nezavisne medije i novinare, i s druge – za favorizovanje propagande u službi vladajućih partija, odnosno za još veću državnu kontrolu medijske scene. Otuda su poslednjih nedelja predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, ugrožene redakcije, nezavisni stručnjaci i opozicioni političari upućivali žestoke kritike na račun vlasti, a oglašavali su se i međunarodne novinarske organizacije i neki evropski parlamentarci. To je sve nateralo Vladu Srbije, iako u vremenskom tesnacu zbog najavljenog raspuštanja Skupštine, da prihvati još jedan razgovor sa predstavnicima medijske zajednice pod patronatom kancelarije OEBS-a u Srbiji, pre nego što predloge zakona uputi parlamentu. Dok ovaj tekst u utorak posle podne odlazi u štampu, prve informacije sa podužeg sastanka govore da je premijerka Ana Brnabić u ime vlasti prihvatila većinu zahteva predstavnika novinarskih i medijskih udruženja – NUNS-a, UNS-a, ANEM-a, Lokal presa, SINOS-a, RAB-a, Saveta za štampu… Ali, u predlogu ZEM-a ostala su dva člana koja dozvoljavaju državnoj telekomunikacionoj kompaniji da bude suvlasnik preduzeća koja su osnivači medija, tj. pružalaca medijskih usluga. No, krenimo redom.

ODLAGANJE OBAVEZA U SNS MANIRU

Saplitanje Srbije u stvaranju, kako se to stručno kaže, povoljnog okruženja za slobodu informisanja, protok ideja i mišljenja i ostvarivanje javnog interesa koji će dovesti do uređenog i bogatog medijskog tržišta, sežu daleko u prošlost i nisu problemi nastali dolaskom Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića na vlast, ali su s njima produbljeni i umnoženi.

Medijski zakoni iz 2014. godine, kada su se Vučić i naprednjaci još uvek trudili da dokažu svoju evropsku agendu, doneti su uz saglasnost reprezentativnih udruženja i zaslužili su pohvale iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, u narednim godinama praksa je poništila skoro sve dobre zakonske odredbe i izokrenula ih naglavačke, krenuvši od (ne)rada Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), preko potpune okupacije javnih servisa, počev od RTS-a, do skandaloznog tumačenja i sprovođenja projektnog sufinansiranja, jer je ogroman novac iz javnih budžeta preliven u medije koji su deo propagandne mašinerije SNS-a (vidi okvir).

Zato su iz godine u godinu izveštaji Evropske komisije sve konkretnije ukazivali da nema napretka u medijskoj oblasti, a renomirane svetske organizacije su Srbiju spuštale sve niže na lestvici slobode izražavanja. Kasnilo se znatno i sa donošenjem nove Medijske strategije, pošto je stara istekla 2016. godine, a vlast se prenula tek 2019. i pod nadzorom Evropske komisije i OEBS-a ubrzala donošenje strateškog dokumenta, pristajući na mnoge konstatacije i predloge novinarskih i medijskih udruženja. Zato je usvajanje Medijske strategije na sednici Vlade Srbije u januaru 2020. ocenjeno najvišim ocenama u Briselu i država je krajem te godine konačno pohvaljena za napredak na polju slobode izražavanja.

U tekstu Medijske strategije konstatovani su mnogi problemi u sistemu javnog informisanja i uočene brojne anomalije u primeni zakona, a date su i konkretne smernice kako bolje zakonski urediti medijsku oblast. Sve je to zvanično, sa potpisom premijerke Ane Brnabić, prihvatila vlast i obavezala se da do kraja 2022. uskladi zakone sa Medijskom strategijom, ali i evropskim zakonodavstvom, posebno sa Audio-vizuelnom direktivom Evropske unije. Ali, kao i mnogo toga kod naprednjaka, obaveze su odlagane ili izbegavane, i kraj prošle godine smo dočekali bez novih zakona.

ĐAVO JE U DETALJIMA

Sa dolaskom Mihaila Jovanovića na mesto ministra informisanja (i telekomunikacija) krajem prošle godine, rad na izradi nacrta ZIJM-a i ZEM-a dobio je na ubrzanju i ozbiljnosti. Krajem aprila radne grupe su završile svoj posao, ali su masovna ubistva početkom maja u Beogradu i okolini Mladenovca, a potom i protesti, gurnuli u drugi plan i medijske zakone. A onda se letos pojavio Nacrt ZIJM-a koji znatno odudara od finalnog Nacrta zvanične Radne grupe, a i Nacrt ZEM-a koji se u 80 odsto članova bavi REM-om i ne predviđa izbor novog saveta ovog tela, već, do isteka mandata, ostanak postojećeg, na mnogo načina kontroverznog.

U vladinom Nacrtu ZIJM-a je Savet za štampu, kao samoregulatorno telo, marginalizovan, suprotno Medijskoj strategiji i Nacrtu Radne grupe. Time se ponovo ostavlja prostor da se javnim novcem finansiraju mediji koji krše Kodeks novinara Srbije. Takođe, stvara se mogućnost da državna kompanija Telekom bude izdavač medija, što je još uvek važećim Zakonom iz 2014. godine bilo onemogućeno (stav 4. člana 32 kaže: “Pravno lice iz stava 1. ovog člana ne mogu, neposredno ili posredno, osnovati Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u celini ili delu u državnoj svojini, odnosno koje se u celini ili delom finansira iz javnih prihoda…”).

I na javnim raspravama krajem prošlog i početkom ovog meseca najviše se sporilo o povratku države u medije, ulozi Saveta za štampu i “resetu” REM-a. Vlast je govorila da su zakoni proizašli iz inkluzivnog procesa, da su usvojeni mnogi predlozi novinarskih i medijskih udruženja i da imaju podršku iz EU, a s druge strane je medijska zajednica ponavljala da je malim, ali značajnim izmenama vlast obesmislila i mnogo toga dobrog što donose novi zakoni, i takođe zatražila podršku međunarodnih posmatrača. Uz to, novinarska i medijska udruženja borila su se sa GONGO udruženjima, osnovanim u poslednjih nekoliko godina da bi se napravio ozbiljan šum na medijskoj sceni i fingiralo nekakvo saglasje novinara sa vlastima, a NUNS, UNS, Asocijacija medija i drugi dobili su i pozamašan prostor u režimskim tabloidima i označeni su, između ostalog, i kao “saučesnici tajkuna Šolaka u rušenju Srbije”.

A onda je, takođe preko noći, u Predlogu ZEM-a izmenjen još jedan član, odnosno dopunjen sa dva stava koji bitno utiču na rad kablovskih operatera, odnosno predstavljaju ozbiljnu pretnju finansijskoj održivosti SBB-a i njegovih informativnih kanala N1 i Nova S, u vlasništvu jednog od arhineprijatelja naprednjačke vlasti, pomenutog Dragana Šolaka.

DRŽAVA KAO VLASNIK MEDIJA

I kada su glasovi kritike iz zemlje i inostranstva dostigli vrhunac, vlast je pristala da za još nekoliko dana pomeri usvajanja Predloga zakona u vladi i sastane se u utorak sa predstavnicima novinarskih i medijskih udruženja, a pod okriljem OEBS-a i uz prisustvo ambasadora Evropske unije i Kraljevine Norveške. Nakon sedam sati postignut je dogovor oko većine spornih članova, odnosno vlada je u najvećoj meri prihvatila zahteve medijske zajednice: odustala je od poslednje sporne izmene ZEM-a kojom se operateru nameće nadoknada koju mora da plati televizijama sa nacionalnom frekvencijom, te raspored kanala, zatim odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu moraće da se uzimaju u obzir prilikom dodele javnog novca i biće pooštreni uslovi za članove konkursnih komisija, kao i za pravdanje utrošenih sredstava, a dogovoreno je da se Savet REM-a u potpunosti izmeni u narednih godinu dana.

“Kroz konstruktivan dijalog, postignut je visok stepen saglasnosti o tekstovima nacrta zakona, dok su sporna pitanja koja su postojala – razjašnjena”, kaže se u saopštenju Vlade Srbije i dodaje da je “uz određene rezerve pojedinih medijskih i novinarskih udruženja prema pojedinim predloženim rešenjima, dogovoreno da se oba nacrta zakona proslede na usvajanja”.

A te rezerve medijskih i novinarskih udruženja se pre svega odnose na dva člana Predloga ZIJM-a kojim se legalizuje Telekomovo učešće u osnivanju medija. Vlast nije želela da odustane od tih članova i pozivala se na praksu u pojedinim članicama EU, tako da je sada belodano jasno da im je to bilo najvažnije u izradi novih zakona, pa se samim tim otvara sumnja da su druge izmene, koje su izazvale protivljenje medijske zajednice i žestoke reakcije dela javnosti, bile dimne bombe.

Istina je da je 99 odsto zakonskih rešenja u dva medijska zakona usaglašeno sa Medijskom strategijom i ima podršku relevantnih udruženja i međunarodnog faktora, ali onaj jedan postotak “sreću kvari” i može da obesmisli mnoge pozitivne pomake u regulativi, kao što maleni virus napravi pometnju i u najvećem organizmu.

Konačno, mnoga dosadašnja zakonska rešenja su bila dobra, ali je primena bila očajna, a kako je vlast i dalje ista, opravdana je bojazan da će obesmisliti, izigrati ili jednostavno ignorisati i mnoge članove novih zakona. Ali sačekajmo prvo skupštinsku raspravu, jer, kao što su i do sada nacrti zakona menjani u vrhu vlasti, nije isključeno da neka rešenja kroz amandmane ožive i postanu, mimo poslednjih dogovora, deo zakona.