“Puške pucaj”, izjavio je svojevremeno pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse Nenad Miloradović zvani Baća komandujući nekom vežbom vojske na poligonu u Nikincima, pred državnim vrhom. Generali salutiraju Miloradoviću, civilnom licu, pripadnici Vojske ga bespogovorno slušaju, tako bilo nekad, isto i danas, potčinjavaju se licu koje je ovlašćeni predstavnik trgovca oružjem, državne firme gubitaša Jugoimport SDPR.

Posle desetak godina, ista situacija i u ponedeljak – na poligonu Vojne akademije na Banjici opet komanduje civil Miloradović i objašnjava, umesto načelnika Generalštaba generala Milana Mojsilovića, koja sredstva ulaze u upotrebu vojske.

Filmski i pozorišni gledano – glavni likovi predstave su Vučić i Miloradović, u ostalim ulogama Mojsilović i njegov kolegijum, generali iz vrha Vojske Srbije, a statisti oficiri, podoficiri i profesionalni vojnici. Pomoćno osoblje – ljudi iz Vučićevog kabineta i odabrani predstavnici medija, oni “držači mikrofona” kojima se omogućava da, i pored obezbeđenja, priđu i poture mikrofon predsedniku Srbije i “vrhovnom komandantu vojske” (falio je samo još Vulin, a ministar odbrane Nebojša Stefanović je ionako odavno statista).

Vučiću, koji je došao u sakou sa kravatom, sa pancir košuljom ispod (nije imao ni farmerke ni patike, poštovao je protokol), počasna jedinica garde odaje počast, oficir predaje raport “predsedniku Republike i vrhovnom komandantu” i onda sledi rukovanje sa postrojenim zvaničnicima, prvo narečenim Baćom i direktorom i predstavnicima Jugoimporta SDPR, a potom sa generalima vojske. Generali su tu otprilike nešto iznad ranga statista.

NEZAVISNO VEŠANJE TOČKOVA

Događaj je zvanično najavljen kao “prikaz novoproizvedenog naoružanja i vojne opreme iz domaće namenske industrije za potrebe jedinica Vojske” i bilo bi logično da komandanti vidova i rodova Vojske objasne “vrhovnom” o čemu se radi. Ali ne, banku drži “drug Baća”, uz asistenciju direktora Jugoimporta SDPR Jugoslava Petkovića, dok u pozadini stoji stvarni a neformalni direktor tog državnog preduzeća, kadar SNS-a Branislav Prostran. Jugoimport je, inače, od velikog proizvođača para za državu sadašnja SNS garnitura dovela do gubitaša.

Dolazi Vučić do šest haubica NORA 155 milimetara i objašnjava kako je to sredstvo koje svi na svetu traže da kupe, da mogu sve da ih prodaju, a onda mu Petković kaže da je za vojsku proizvedeno 18 komada, a naručeno još 18, ali ne znaju kada će moći da ih proizvedu.

“Koristimo ‘Kamazove’ šasije, još nismo na nivou da pribojski FAP može da ih proizvede”, navode iz SDPR, na šta Vučić reaguje mrmljajući nešto sebi u bradu, ali kasnije, reagujući na kamion FAP2228, kojim su vojnici, po direktivi, izjavili da su “oduševljeni”, pita Miloradovića da li je osvojen sistem proizvodnje nezavisnog vešanja točkova. Prilježni Miloradović mu odgovara da još nije, objašnjava da je “Zastava Tervo” počela razvoj toga i kako se očekuje da bude završeno za dve godine. “To si rekao i pre 10 godina”, uzvraća mu Vučić, čime je, u stvari, priznao svu nesposobnost Jugoimporta SDPR i samog Miloradovića, koji mu već deceniju “prodaje maglu”.

Vučiću objašnjavaju da haubice NORA, koje, kako je novinarima rekao “hoće ceo svet”, koštaju 1,5 miliona evra u proizvodnji, a vojsci se prodaju za 1,55 miliona, a da nemačke haubice “pancer” istih karakteristika imaju cenu od 17 miliona evra po komadu. I to je, kao, prednost NORE. Predsednik SNS pita ima li narudžbina iz inostranstva za NORU, objašnjavaju mu da “ima zainteresovanih” i da se za njih prave četiri komada. U prevodu – pokušavamo nekom da ih “uvalimo”, ali nismo sigurni.

Na prikazu šest NORA, nijedna nema tablice Vojske Srbije, a Vučić slavodobitno poručuje da one “od danas ulaze u upotrebu”. Vojni propisi su jasni, nema uvođenja u upotrebu dok sredstvo nema sertifikat Vojnotehničkog instituta i nadležnih uprava Vojske. U ovom slučaju to nije bitno – kamioni nose probne tablice. “Zdravo, momci, služi li vas ovo?”, pita Vučić, a oficiri i podoficiri, po komandi, odgovaraju: “Služi”, iako su tu samo zbog scenografije i slikanja, dovedeni iz jedinica Treće brigade Kopnene vojske.

I “LAZAR” I “MILOŠ”

Vučić potom dolazi do oklopnog točkaša “Lazar”, 11 komada, pred kamerama pita oficire i podoficire kako su, oni objašnjavaju da su dobro i da je vozilo “super”, usput priupita kako im se sviđa povećanje plata za 25 odsto, unapred odgovaraju da je to odlično (a povećanje najavljeno od 1. januara), i tako sve u superlativima. Usput se jednom od oficira “omakne” da je ova serija “Lazara 3” (četvrti lot) prošla samo fabrička ispitivanja, što znači da tek predstoje ona vojna. Kako će ući “od danas” u “upotrebu”, koga je briga, važno je da je “vrhovni” saopštio.

Dolazi se do jednog oklopnog točkaša “Miloš”, na koji je SDPR “skarabudžio” protivavionski trocevac 20 milimetara, model iz 1955. godine, i onda Vučić pita ko je konstruktor… Predstavnici SDPR ne znaju, posle pola minuta jedan od njih izgovori da je to neki njihov inženjer Popović, Vučić traži da se on nagradi i da će lično to da učini. U razgovoru koji sledi, zvaničnici SDPR ipak moraju da priznaju da tu ima problema, poput punjenja, jer je otežano, nije dobro ukomponovano, pa onda objašnjavaju da će to morati da se promeni… Sve u svemu, “ajde Jovo nanovo”.

Nova serija “Miloša” će, obećavaju oni, biti “do kraja godine”, a ista situacija je i sa fabrikom municije 12,7 milimetara, vrlo tražene u svetu, koju je Srbija odavno napravila, ali još nije profunkcionisala. “Tri godine mi to govoriš”, prekorio je Vučić Miloradovića, u stilu kao i kad mu je govorio za “nezavisno vešanje” kamiona.

Miloradović mu, uz “sasluženje” desetak generala u Vučićevoj pratnji koji nemaju pravo da bilo šta govore, objašnjava i borbene osobine i namenu ručnog bacača granata M-93, koji je odavno u upotrebi, a kada ga predsednik pita za cenu, Baća odgovara: “10.000 evra po komadu i to je jeftino”, a “vrhovni” doslovno kaže: “Nije skupo kad drugi plaća, Miloradoviću”.

NA SMOTRI NIŠTA NOVO

Sve u svemu, na toj smotri naoružanja doslovno se nije moglo videti ništa novo ni modernizovano, a da se stvarno uvodi u Vojsku Srbije. Sve su to poznata sredstva, već u upotrebi, ili ona koja nisu prošla ispitivanja i ko zna kada će biti prihvaćena. Prikazano je, na primer, tridesetak pištolja Crvena zastava EZ-39/40 i objašnjeno da je razvijen kao “oružje za ličnu upotrebu, a može se koristiti i kao službeno oružje”, i da se zbog konstruktivnih rešenja, dobre ergonomije i savremenih tehnoloških metoda izrade ističe svojom preciznošću, tačnošću i funkcionalnošću. Pripadnici Vojske duže pištolje CZ-99, na koje nemaju primedbe, oni iz specijalnih jedinica imaju “glokove”, oružje provereno i pouzdano. Zašto bi onda Vojska Srbije morala da ih povlači iz upotrebe i zamenjuje novim E39/40, pitanje je koje će dugo ostati bez odgovora.

Prikazan je i protivavionski samohodni artiljerijsko raketni sistem PASARS 16, na koji su, pored postojećeg topa “bofors” od 40 milimetara, zaostavštine bivše JNA, ugrađene, takođe stare, ruske protivavionske rakete “šilo” i “strela”. Sve to spregnuto sa protivavionskim radarom “žirafa”, takođe ruskim. Šta je sa francuskim “mistralima”, nije rečeno. Kao ni to da li će taj sistem biti uvezan sa radarima kineskog protivavionskog sistema FK. Prema saznanjima autora ovog teksta, neće jer Kinezi to ne dozvoljavaju.

Vučićeva predstava sa obilaskom naoružanja bila je adekvatno medijski praćena naslovnim stranama prorežimskih tablioda tog dana. “Informer”: “Šiptari kupili novo oružje, spremni da napadnu Srbe na KIM”; “Alo”: “Kurti sve luđi, dovlači oružje na Jarinje”; “Večernje novosti”: “Kurti preti ratom, Unija preti Beogradu”. U ponedeljak i utorak su se, naravno, javili takozvani analitičari opšte prakse da to objasne i da pohvale “snagu srpske vojske.”

Njihov “vrhovni” je, međutim, nehotice ponovio gorku istinu da Vojsku Srbije napuštaju ljudi, da je manjak i više nego očigledan. Pitajući postrojene oficire, podoficire i starešine na pisti Vojne akademije odakle su, a u funkciji populističkog dodvoravanja, kada bi rekli ime mesta odmah je konstatovao da zna gde je to, jer on zna svako selo u Srbiji. Pitao ih je i kako su zadovoljni povećanjem plata od 25 odsto, i svi su, po komandi, odgovarali “super” i “odlično”, kao da su im plate već povećane, a ne da će to uslediti od januara 2023. godine.

Još smešnije je kada se vidi da su svi dobili unapred naređene “odgovore”, a tragikomično je kada je jedan major, koji je predstavljao bespilotnu letelicu “pegaz”, kolegi sede kose koji je penziju dočekao prateći rad vojske, sakrio rukom oznaku izviđačke eskadrile “Sokolovi” jer je to, pobogu, vojna tajna. Duh JNA očigledno živi još u nekim delovima Vojske Srbije.