U senci prave poplave katastrofičnih priča o sudbini evrozone, čitave Evropske unije, pa i o navodnom slomu dosadašnjih svetskih ekonomskih sila, u Srbiji, kao i u većini drugih siromašnih zemalja u tranziciji, zavladao je razumljiv strah da dolazi snažna oseka priliva novih stranih investicija. U tom kontekstu, svaka indicija da i oni koji su ovde već uložili pare smanjuju ambicije i planove i gunđaju o napuštanju Srbije, dočekuje se sa velikom zebnjom. Dakle, u takvoj atmosferi naši političari, kako najvišeg tako i lokalnog ranga, počeli su da se "ulaguju" stranim investitorima, najčešće na neprimeren način – a, što je još opasnije, čini se da su ponekad za ostanak stranih preduzetnika na ovom terenu spremni da žrtvuju i sam privredni sistem, a naročito naše poreske pare.

Naizgled najbezazlenija manifestacija tog "udvaračkog kursa" prema stranim ulagačima odigrala se prošle sedmice, kada je predsednik Republike Boris Tadić organizovao večeru za menadžere belgijskog "Deleza" (8. novembra), koji je, kao što je dobro poznato, pre godinu dana za preko 900 miliona evra kupio trgovinski lanac Delta Maksi od jedne od firmi lidera domaćih preduzetnika Miroslava Miškovića. Uprošćeno, dok je Tadić prošle zime nekoliko puta preko javnosti slao oštre kritičke aluzije prema "našim bogatašima" i tražio da oni ovde u Srbiji plate porez na prodaju svojih kompanija strancima, sada su se upravo ti kupci iz Belgije našli kod njega na večeri, a bili su prisutni i premijer Mirko Cvetković i ministar poljoprivrede Dušan Petrović (navodno zbog mogućnosti da "Delez" našu hranu plasira u svojim lancima u drugim zemljama).

PRIMER DOBROG POSLA: U nepotpisanom tekstu koji se pojavio u beogradskoj štampi (10. novembra), naime, ističe se da se predsednik Tadić tom zgodom direktorima "Delez grupe" "zahvalio za to što je kompanija odlučila da investira u srpsko tržište", a celu kupoprodaju Delta Maksija ocenio je kao "primer dobro obavljenog posla". Tadić je izvoru ove informacije navodno rekao i da su mu menadžeri "Deleza" preneli da su "veoma iznenađeni potencijalima razvoja u Srbiji" i da je on iz toga izvukao zaključak da Srbija nije dovoljno uradila na svom predstavljanju u svetu. U ovom neobično plasiranom saopštenju o večeri Tadića, Cvetkovića i Petrovića sa menadžerima "Deleza", nema naznaka da su se Belgijanci državnom vođstvu Srbije požalili na ovogodišnji pad prometa u maloprodaji veći od 18 odsto, ali je u lid saopštenja stavljeno da se razgovaralo "o tome kako da se što pre smanje marže".

Da se u tim razgovorima i ugovorima sa strancima dogovara i ono što "nije za javnost" videlo se na nedavnom slučaju sa "zatamnjenim" čitavim nizom klauzula sporazuma Vlade Srbije sa italijanskim "Fijatom" o formiranju zajedničkog preduzeća "Fijat Srbija" u Kragujevcu, sa planiranim zajedničkim investicijama već u prvoj fazi većim od milijardu evra. Kao što je poznato, taj ugovor je na uvid tražio Savet za borbu protiv korupcije, pa ga je dobio sa navodno 100 zatamnjenih stranica, jer je najveći deo tog ugovora, kako je istakao ministar ekonomije Nebojša Ćirić, sam "Fijat" tražio da ostane "poslovna tajna".

ZACRNJENI UGOVORI: Tim povodom oglasio se Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, koji je kritikovao upravo to "objašnjenje poslovne tajne" i zatamnjenja ugovora. Šabić je rekao da "za javnost može biti posebno zbunjujuće pozivanje na ‘poslovnu tajnu’, kao i na to da su cenzuru dokumenata ‘izvršili ljudi iz Fijata’. Prvo, jer dokumenti naših organa vlasti uopšte ne mogu biti klasifikovani kao ‘poslovna tajna’, imajući u vidu da Zakon o tajnosti podataka usvojen još pre dve godine uopšte ne poznaje taj termin u okviru nomenklature tzv. klasifikovanih podataka. I drugo, važnije, jer kao i u svakoj suverenoj zemlji, postupanje po zahtevima upućenim našim organima vlasti i odlučivanje o njima mora biti isključivo stvar naših organa vlasti."

Međutim, kako je protekle nedelje u TV emisiji "Stav Srbije" rekao i sam predsednik Tadić, država je morala da poštuje takav dogovor o tajnosti, a pritom je izneo da bi po njegovom mišljenju trebalo odrediti neko "regulatorno telo" koje bi u ime građana moglo da pregleda i "tajne klauzule" nekog državnog posla, da bi utvrdilo da li tu ima napuštanja sistema i korupcije, pa da tek zatim svoj stav prenese građanstvu. Pa zar Savet za borbu protiv korupcije, koji je osnovala Vlada Srbije, nije upravo neka vrsta "regulatornog tela" – ma šta ko mislio o "stručnosti" dosadašnjih nalaza tog Saveta, pa i o njegovom navodno stručnom personalnom sastavu?

Inače, strah da je glavna "poslovna tajna" u tom poslu sa Fijatom upravo to da li će ta kompanija doista i investirati velike pare u Srbiju pre nadolazećih parlamentarnih izbora, to jest investirati ono što je ugovorila sa državom Srbijom (pa ozbiljno kasni), sada je manji – jer je navodno u hale u Kragujevcu ovih dana počeo da stiže japanski preseraj "u 587 sanduka", kako smo precizno izvešteni. Uzgred, dobra vest je i to što je Fijatu od grupe američkih banaka pre desetak dana povećana kreditna linija sa jedne na 1,95 milijardi dolara (ali mu je istovremeno smanjen kreditni bonitet, to jest povećana mu je kamata).

SMEDEREVSKI SLUČAJ: Nažalost, problemi sa već prisutnim stranim investitorima u Srbiji počinju doista da bivaju dramatični. Pažnju javnosti je u tom smislu najviše privukla izjava već spomenutog ministra Ćirića, da Vlada traži rešenje koje bi sprečilo zatvaranje US Stil željezare u Smederevu, koja trenutno na platnom spisku ima oko 5000 radnika. Zbog toga što su željezare u Smederevu i Košicama navodno na repu efikasnosti u ovoj multinacionalnoj kompaniji, Smederevo je već ispadalo iz proizvodnje pri početku svetske recesije pre dve godine, a sada već ne rade obe visoke peći (jedna je ugašena, a druga se održava u stanju mirovanja).

Ne vraćajući se dublje u istoriju ove nesrećne firme, koju je iz mrtvih izvukao pre deset godina upravo aranžman sa Amerikancima, valja primetiti da se uporno u našoj štampi piše da je US Stil za gazdovanje Smederevskom željezarom platio oko 25 miliona dolara, tek kada je država preuzela na sebe dugove ove firme teške oko 700 miliona dolara – a pritom se ne dodaje da je oko dve trećine tog duga kasnije otpisano sporazumima sa Pariskim i Londonskim klubom. No, ipak se mora primetiti i to da ni o tom poslu nikad nismo bili detaljnije informisani, a pogotovu nismo dobro informisani da li je US Stil proteklih godina plaćao sve poreze i doprinose za svih 5000 zaposlenih, a ako nije – da li nije plaćao po nekoj tajnoj klauzuli?

POČASNI I DRUGI GRAĐANI: Najklasičniji i najkomičniji oblik ulagivanja stranim ulagačima u Srbiju je to što je top-menadžer Naftne industrije Srbije Kiril Kravčenko nedavno, na Dan grada Pančeva, proglašen za počasnog građanina. U obrazloženju ove odluke Gradske skupštine kaže se da je "od momenta dolaska Kirila Kravčenka na čelo NIS-a saradnja grada i kompanije kvalitetnija, što se ogleda u svim sferama života u Pančevu, počev od učešća NIS-a u najznačajnijim kulturnim, sportskim, prosvetnim, ekološkim i humanitarnim aktivnostima". Navedeno je, takođe, da je u Pančevu u toku "najveća privredna investicija u Srbiji vredna preko 400 miliona evra", to jest investicija u modernizaciju Rafinerije nafte u Pančevu.

Ovu odluku i zahvalu počastvovanog mladog menadžera, sa velikim strahom i zavišću su prihvatili zaposleni u Rafineriji nafte u Novom Sadu baš protekle sedmice, jer se kroz firmu sa oko 1000 zaposlenih ponovo proširio glas da je na Kolegijumu direktora NIS-a doneta odluka o zatvaranju Rafinerije u Novom Sadu, do kraja 2014. godine. Navodno, prema nalazu strane konsultantske kuće, NIS zbog rada zastarelog RNS-a u ovoj jedinici Firme ima gubitke, a kada bi otpustio tamo zaposlene, imao bi godišnju uštedu od oko 10 miliona evra. Prema ovoj priči, i kada bi se ugasila Rafinerija u Novom Sadu, tržište Srbije bi, pored "uvozničkog lobija" koji drži šipke da se ovaj rez izvede, sasvim dobro snabdevala i sama Rafinerija u Pančevu. Valjda će se ovim povodom neko setiti da pogleda na sajtu objavljeni deo međudržavnog sporazuma Rusije i Srbije, preko koga je Gaspromnjeft i kupio srpske rafinerije – a u kome piše da se one ne mogu zatvoriti do 2020. godine.

Inače, o odluci NIS-a da zatvori Rafineriju u Novom Sadu, katastrofalnoj za grad i Vojvodinu, a u suštini neracionalnoj i za sam NIS, verovatno su obavešteni i čelnici AP Vojvodine, jer su, kako se čuje, nedavno, u elitnoj kafani u Novom Sadu večerali sa Kirilom Kravčenkom, povodom uspešnog poslovanja ove firme tokom protekle godine, u kojoj je dosad ostvaren profit od oko 126 miliona evra. No, pošto oni zasad ćute, jedino ostaje da grad Novi Sad dodeli svoju najveću, "Februarsku nagradu" za ovu godinu Kirilu Kravčenku – možda će to umiliti njegove šefove u Moskvi da prihvate nekoliko projekata koji bi obogatili ponudu Rafinerije nafte u Novom Sadu i izvukli je na zelenu granu.

Ceo taj defile stranih menadžera u trpezarijama naših vodećih političara u ovim kriznim vremenima, naši "tajkuni" verovatno gledaju sa mučninom u stomaku. Možda se i s njima nekad večeravalo, ali nikad javno baš uoči izbora, a čini se i da je "sistemsko posluženje" koje im je servirano bilo daleko skromnije od onoga koje se sada nudi stranim ulagačima.