Bude to tako da neko puca na javnom mestu iz “drugog oružja” (koje nije vatreno), pa se i sam zbuni što ga prekršajni sud osudi za pucanje, a oslobodi za nošenje. Iako jeste nosio sa sobom startni revolver na javnom mestu.

Startni revolver jeste konvertibilno oružje koje se može nabavljati, držati i nositi, samo na osnovu isprave nadležnog organa. A isprave u tom konkretnom slučaju nema, pa je time okrivljeni pod sumnjom da je neovlašćeno nosio konvertibilno oružje i time izvršio krivično delo, a ne prekršaj.

Sada tu treba, ali kako (!), objasniti istovremeno i osuđenom i oslobođenom da postoje kaznena dela u vidu krivičnih dela, privrednih prestupa i prekršaja. Pošto taj okrivljeni nije imao dodira sa privrednim prestupima, da vidimo kako bismo mogli da mu objasnimo sličnosti i razlike prekršaja i krivičnog dela.

SLIČNOSTI I RAZLIKE

I krivično i prekršajno delo imaju svoje opšte određenje u zakonu (opšta obeležja), a svako pojedinačno delo ima i svoja posebna obeležja, po kojima ih međusobno razlikujemo. Suština sankcionisanja obeju pomenutih vrsta kažnjivih dela je ista, suzbijanje protivpravnih ponašanja – činjenja krivičnih dela i prekršaja, uticanjem i na učinioca i na druge. Na ovaj način se štite “zakonom zaštićene vrednosti ili dobra”.

Opšta obeležja koja su ista i kod jednog i kod drugog kaznenog dela su:

1) određenost u zakonu odnosno za prekršaj, i u nekom drugom propisu;

2) protivpravnost;

3) vinost (krivica) učinioca.

Moraju biti istaknuta u presudi kojom se odlučuje o krivici optuženog učinioca (kad se optuženi u krivičnom postupku oglašava krivim), to jest o odgovornosti okrivljenog učinioca (kad se okrivljeni u prekršajnom postupku oglašava odgovornim).

Ovde ćemo napraviti iskorak pa konstatovati da, pored navedenog, imamo kao posebno bitno obeležje ovih kaznenih dela i zaštitni objekat – pravo ili dobro koje se štiti propisanim sankcijama i takozvani napadni objekat, “objekat radnje” kaznenog dela ili, drugim rečima, “predmet na kome treba da se preduzme radnja” kaznenog dela.

Ta dela se mogu učiniti istovetnim radnjama – bilo radnjom činjenja, bilo radnjom nečinjenja (propuštanjem da se preduzme ono što je propisano kao dužnost). Mogu da ih učine i da za njih i odgovaraju i fizička (uključujući odgovorno lice i preduzetnika) i pravna lica (pravno lice može po članovima 5 i 6 Zakona o krivičnoj odgovornosti pravnog lica da odgovara za krivična dela iz posebnog dela Krivičnog zakonika i drugih zakona ukoliko je do njih došlo usled činjenja odgovornog lica, ali samo ukoliko ima namere da se za pravno lice ostvari korist).

Razlike između ovih dela su u nužnoj i/ ili dovoljnoj vrsti i obliku krivice (umišljaj ili nehat koji su nužni za krivično i prekršajno delo), i u posledici koja nastaje usled izvršenja krivičnog dela.

VRSTE KRIVICE

U pogledu vrsta krivice (vinosti), ovo bitno obeležje (i opšte i subjektivno obeležje) je kod prekršajnog dela dovoljno kao nehat (osim izuzetno ako je posebnim propisom drukčije određeno), a kod krivičnog dela nužno kao umišljaj (osim izuzetno ako je zakonom drukčije određeno).

Nehat znači da onaj ko preduzima radnju ili zna da je ona zabranjena, ali za posledicu misli “lako ćemo” – da neće nastupiti ili da će je sprečiti; ili ne zna da može nastupiti zabranjena posledica iako je u konkretnoj situaciji ili prema svom položaju i onome što inače radi, bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti.

Umišljaj znači da onaj ko preduzima radnju ili zna da je ona zabranjena i hoće da je izvrši; ili zna da je ona zabranjena, ali pristaje da posledica nastupi.

Radnji izvršenja krivičnog dela, po pravilu, sleduje posledica, a nasuprot tome da bi postojao prekršaj, postojanje konkretne posledice uglavnom nije nužno.

Tako, recimo, krivično delo nasilničko ponašanje čini ko vršenjem nasilja prema drugom značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, a prekršaj vređanje, vršenje nasilja, pretnja ili tuča čini ko vršenjem nasilja nad drugim narušava javni red i mir.

Kod iste radnje, na primer – udaranja drugog na javnom mestu, razlika u posledici – da li je narušavanje javnog reda i mira bilo teže, odrediće da li je u pitanju krivično ili prekršajno delo.

Krivično delo izazivanje opšte opasnosti čini onaj ko kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, a prekršaj paljenje pirotehničkih proizvoda ili pucanje čini ko pucanjem iz vatrenog ili drugog oružja narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana.

I ovde kod iste radnje – pucanja iz oružja na javnom mestu (što može biti kada okrivljeni u kafani iz vatrenog oružja – pištolja puca u tavanicu objekta), posledica opredeljuje da li se radi o krivičnom delu (izazivanje opasnosti za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima) ili prekršaju (narušavanje javnog reda i mira ili ugrožavanje sigurnosti građana).

Da bi znao da li je neka radnja prekršaj ili krivično delo, našem okrivljenom bismo u zaključku mogli da kažemo sledeće:

– pojedina krivična dela se mogu izvršiti nehatno iako je inače pravilo da se krivična dela mogu izvršiti samo umišljajno, dok je za prekršajna dela dovoljan nehat a izuzetno umišljaj – ako je posebnim propisom tako određeno;

– radnja izvršenja krivičnog dela po pravilu obuhvata i posledicu, dok samo pojedina prekršajna dela sadrže konkretnu posledicu u vidu ugroženosti ili štete na pravu ili dobru koje se štiti.