Osečina je na regionalnom putu Valjevo–Loznica, takoreći na sredini. U centru, pored puta, zgrada opštine, na jarboli zastave, ispred crvena tepih staza, s jedne strane staze tujica u velikoj saksiji, sa druge strane staze druga tujica. Preko puta opštine kafana, na pitanje reportera ko dolazi od političara, opštinski vozač, koji je upravo parkiro metalik “superb škodu” ispred ulaza, važno veli – Predsednik!

POSELO KOD LAMPEKA

Na prilazu izložbenoj hali veliki i beli šator pod koji narodna radinost. Mali folkolor veze kolce, na tezge zemljani lonci, vez i duborez, brojanice, još veza, ima papuča, ima gibanice, još duboreza, bosiljak, vez sa porukom “Zašto gledaš sad u lonac kad mi nisi dao novac”, ima i išaranih uskršnjih jaja, tu sušene jabuke, kiflice, šljive ranke, džem, krema od smilja i bosilja, ruzmarin, suvo cveće, pekmez, pletene rukavice, beli i pleteni aviončić, tikve, bundeve, ima i štrudla, iz ćoška pesma Pamtim, draga, sve sam zapamtio, onda sam te, dušo, poljubio…

Onda bilo “Poselo kod lampeka”, gde se peče rakija, meša pekmez u velikom kazanu, što će se u celini i celosti pokazati kao značajno i krucijalno u ovoj predsedničkoj ofanzivi. I tu, u stabljike kukuruza, bila pesma Pamtim, draga, sve sam zapamtio… Ispred izložbene hale nekoliko tezgi sa tu narodnu radinost plus flaše sa rakijom, do ulaza u halu “Cane kace”, ima crne i ima plave kace, lično čuveni Cane u plavu košulju, i lično njegov “duster dačija” džip. Preko zida hale piše Sajam šljiva, ispred ulaza crni i čupavi mikrofon pred govornicom pod kojom ljubičasto cveće, dok su dva gola i crna mikrofona držala levu stranu.

Reporter uze uđe u halu, ali jok! Ko si ti, samo izlagači. Kad se legitimiso, novinar prođe kroz detektor vrata. U hali redukovana ponuda, ima cveća, ima devojaka, ima šljive, štand Koza nostra sa sir i surutku onog glumca Jankovića iz Gunjaka, pa ima staklići i burići, ženske čarape, do zida štandovi proizvođača, ima suve šljive, ima sveže, stenlejka, požegača, čačanka, još toga, još flaša sa rakijom, ima i voska, šljivanih kolača, slatko od smokve, opet stenlej, požegača i čačanka, ima i čokolada, rakija od suve šljive, puna gajba žutih krušaka, kod gajbe sa šljivama sa zelenim lišćem reporter upita: “Pošto šljiva?” Seljak odgovori: “20 dinara” i dodade: “Super cena, samo što nije džabe”…

U halu uniđe čuveni Gvozden sa Prve televizije, reporter se povrati do zgrade opštine, gde se opštinski vozač majo oko metalik “škode”, pristižu delegacije, ima oficira, ima popova, eto i vladike valjevskog Isihija, eto još toga, auto stane, a oni izađu na zadnja vrata, u jednoj ruci garderoba, u drugoj kesa za domaćine…

‘Vamo, kod hale, pristižu zvanice, eto ministra Nedimovića, patike, farmerke, majica, eto i najčuvenije novinarke Pinka, koja nosilac predsednikove zlatne kolajne, lake šarene pantalone, raspuštena kosa, pred mikrofone stade čuveni voditelj, sivo odelo, a siva i kravata, sa svojom frizurom, uze veli “tehnička proba”, pozdravi SNS fotografa i ode pozdravi čuvenog Cana, koji držo poziciju kod svojih kaca. U sve stiže predsednik opštine, mlad čovek, jedva stao u svetlo jednobojno odelo, koga je, vele, to što je stao u odelo preporučilo za predsednika opštine.

Jedan visoki iz protokol uze pravi raspored gde ko stoji, postrojiše decu iz folklora, umetnik uze proba nastup, Bože pravde ti što spasi… Voditelj javi da će uskoro početi, mahnu mu čuveni Cane od svojih kaca, a čuveni voditelj mu odmahnu. Iz hale uzađe ministar Nedimović, stade na mestu voljno, uze pozdravi čuvenog Đorđa iz SPS-a, eto i čuvenog šefa kabineta Kojića, voditelj, pod ruku sa voditeljkom (raspuštena svetla kosa, beli blejzer sa veliku i zlatnu dugmad), stade u hlad od kace kod čuvenog Cana.

I čuveni Gvozden, sve sa kamerom, primače se kacama, čuvena Pink novinarka istraživački zauze poziciju kod ćoška hale, začu se aplauz, ispade da je Predsednik, iza ćoška, samo za najčuveniju novinarku, uzeo prvi put meša pekmez u kazanu. Predsednik se pojavi iza ćoška, nastaviše se aplauzi, u fundus i teget sakou na štrafte uze pada u zagrljaje, pomazi decu iz folklora, od jednu gospođu, koja bila u prolazu, dobi cvetak, od žene koja je bila u prolazu, pink boje, metuše ga do vladike, poljubi vladiku, vladika poljubi njega, javi se umetnik Marko, Bože pravde ti što spase…

BRIGA O ZEMLJI, VODI I VAZDUHU

Podašišani voditelj zahvali umetniku na izvođenju himne, pa reče: “Uvaženi predsedniče Republike gospodine Vučiću, uvaženi ministre gospodine Nedimoviću, preosvećeni vladiko i sveštenstvo, poštovani predstavnici lokalnih samouprava, uvaženi izlagači, predstavnici medija, dame i gospodo, dobrodošli na 17. Sajam šljiva u Osečini…” Još se reče, pa najavi predsednika opštine, koji stade za čupavi mikrofon, nekako otvori fasciklu, pa ponovi konferansu voditelja: “Poštovani predsedniče Republike, ministre, preosvećeni vladiko i sveštenstvo, predstavnici lokalnih samouprava, predstavnici medija, dragi gosti, dobrodošli na 17. Sajam šljiva u Osečini… Opština se gradi i razvija, mi verujemo našoj državi, našoj Vladi, našim ministrima, u prvom redu predsedniku Aleksandru Vučiću… zajedno sa državom brinemo o zemlji, vodi i vazduhu… živela Osečina, živela Srbija, živeo naš predsednik!”

Za čupavi mikrofon stade lično predsednik Vučić: “Vaše preosveštenstvo, poštovani vladiko, časni oci, ministre, predsednici opština, dragi narode…” Pa opriča da u Srbiji ima porta u kojoj raste šest šljiva, pa reče da je šljiva u poeziji, citira Daviča, citira Dobricu Erića, pa reče da je pred nama teška borba za opstanak našeg naroda na Kosovu. Iz publike se ču ženski glas, da opet nije slučajna prolaznica, koji povika: “Izdajniče!” Vučić nastavi da je najvažnije da sve uradimo za našu otadžbinu, jedina smo zemlja u Evropi koja samostalno donosi odluke, pa se osvrnu na povik slučajne prolaznice: “Prošli put kad sam bio, vas 10-12 je dobacivalo misleći da će tako da me prekinu, naprotiv, govorili su o sebi”… U međuvremenu je to samo jedan glas, kako mogu da govore da je protiv Srbije, a bori se za Srbiju, kako to da izdajnikom zovu onoga ko jedini u Evropi nije uveo sankcije Rusiji, zovu izdajnikom onoga ko brani Kosovo. “Moja politika je da čuvamo mir i našu decu, koliko bi šljiva bilo u Osečini, a ima 900.000 stabala, da nije bilo ratova…” Aplauzi se nisu stišavali, u aplauzu je bila i Savetnica, koja bila u fundus beloj toga-joga ‘aljini.

Predsednik se nastavi, da li će biti lako, neće biti lako, a onima koji kažu da se prave planovi za restrikcije struje, da kaže ne pravimo planove, a evropske zemlje su napravile te planove, Srbija nije, zato što će se izboriti sa teškom situacijom i zagrejati svaku kuću… Svi redovi su aplaudirali… “Hvala vam na veličanstvenom dočeku”…

Čuveni voditelj pozva da se obiđu štandovi. Ukloniše ona detektor vrata, jedna u teget pripasanu aljinu, iz protokol, uze ponavlja reporteru: “Vi ne možete”; posle ponovljenog “Vi ne možete”, nekako mu priznade da je novinar. Kako upade u halu, Vučić krenu sa pozdravom “Dobar dan, srećan rad”, nastavi da meso divno miriše, neće proba, jer deb’o, pa reče da štand lepo izgleda… I sledeći, na kome dobi sušene šljive, lepo je izgledo. Vučić reče da će Nedimović da plati, seljak objasni da je to “čačanka”, sušena na suncu, Nedimović dade 500 dinara. Nastavi se “Dobar dan, srećan rad”, Nedimović izvadi još 200 dinara, na kraju, pri izlazu, Predsednik od svog predsednika opštine dobi poklon u drvenoj kutiji…

Na betonskom parkingu, na kome bio zeleni kontejner za otpad, bi izjava za medije, prvi se javi Tanjug, predsednik odgovori da će sutra saopštiti ime mandatara, pa će o svemu, i o “preregistraciji”, tablicama, detaljnije će sutra… N1 imala pita o poviku “Izdajniče!”, predsednik im odgovori da oni sa N1 jedva čekaju da mu kažu da je izdajnik, kakav je on izdajnik kad je jedini od Putina dobio Orden Aleksandra Nevskog, a to što mu svašta viču i vređaju ga, to je izraz tolerancije i nivoa demokratije u Srbiji…

Taman reporter ‘teo pita more li Kurti da bude mandatar, kad priliku za poslednje pitanje dobi najčuvenija novinarka Pinka, imala puno pitanja i predsednik na svako odgovorio, pa i na to da Hrvati hoće da ga hapse, a odgovorio da eto do čega je dovela njegova mala želja da položi mali cvet u Jasenovcu, zbog čega će da ga optuže, zbog reči iz ‘95, glupo i besmisleno, neka oni rade svoj pos’o, a njega neka puste da položi mali cvet u Jasenovcu…

Predsednik, sa Savetnicom, produžu u Gornje Crniljevo, položi mali cvet na spomenik pilotu Milenku Pavloviću, šef kabineta Kojić ode kontra, pravo za Beograd, u fundus “pasatu”.