Šaip Kamberi je dugo u politici. Diplomirani pravnik, rođen u Velikom Trnovcu, skrenuo je pažnju na sebe još devedesetih kao predsednik Odbora za ljudska prava u Bujanovcu. Kasnije, put ga je odveo u Partiju za demokratsko delovanje (PDD), najuticajniju stranku koja predstavlja Albance sa juga Srbije. Od 2018. godine je i prvi čovek PDD, a poslednje četiri godine bio je predsednik Opštine Bujanovac.

U novom sazivu Skupštine Srbije biće jedan od trojice Albanaca, predstavnika Albanske demokratske alternative – Ujedinjena dolina, koalicije koja je okupila sve relevantne političke stranke sa juga Srbije.

"VREME": Vučić je konsultacije za sastav nove Vlade počeo razgovorom sa predstavnicima Albanske demokratske alternative – Ujedinjena dolina. Kako je protekao sastanak?

ŠAIP KAMBERI: Bio je to protokolarni sastanak, odnosno konsultacije predsednika Republike sa predstavnicima jedne izborne liste koja je dobila tri mandata. Na sastanku smo mi izneli svoje nove-stare političke zahteve, sa kojima je predsednik Vučić upoznat još od formiranja aktuelne Vlade i konsultacija koje smo tom prilikom imali.

Da li je bilo razgovora o vašem eventualnom učešću u Vladi? Da li vam je nešto ponuđeno za eventualno participiranje u vlasti?

Uključivanje Albanaca u državne institucije, što je i ustavna obaveza Republike Srbije, a to jeste i obaveza koja proizilazi iz međunarodnih konvencija, priznavanje kosovskih diploma, ekonomski razvoj naših opština i rešavanje svih pitanja iz "Plana od sedam tačaka" je naš prioritet.

Naše eventualno učešće u Vladi može se razmotriti tek nakon dobijanja pozitivnog signala o ovim pitanjima. Učešće u Vladi nije naš cilj sam po sebi, ono se više može tretirati kao sredstvo kojim bi se rešavali mnogi problemi.

Ni Vučiću ni novom mandataru naša tri glasa nisu potrebna za parlamentarnu većinu i u tom kontekstu nismo zanimljivi. Ali, demokratija nije samo pitanje brojki, proste ili kvalifikovane većine. Demokratija pre svega znači pravedan odnos prema drugima, prvenstveno prema nacionalnim manjinama. U tom pogledu, ni predsednik Vučić ni srpska demokratija nemaju mnogo prostora za hvalu. Položaj manjina danas, bez obzira što se Srbija nalazi u procesu evrointegracija, jeste težak. Biti Albanac u Srbiji je posebno teško, kako zbog odnosa prema Kosovu, tako i zbog stereotipa iz prošlosti, koji su u srpskom društvu dosta prisutni.

Šta je predsednika države najviše interesovalo u vezi sa jugom Srbije?

Osim naših političkih stavova sadržanih u "Planu od sedam tačaka", izneli smo potrebu i za preduzimanjem mera oko ekonomskog razvoja ovog devastiranog područja. Privatizacija Bujanovačke Banje i fabrike za preradu mesa "Jugokop", kao i subvencioniranje stranih investitora koji bi investirali u našim opštinama, takođe je bila tema razgovora.

Da li vas je Vučić možda iznenadio nekim svojim stavovima?

Prema onome što je gospodin Vučić rekao, moguće je očekivati još jedan sastanak takve vrste, na kome se može pojaviti eventualni predlog, ali ne mogu reći da je bilo iznenađujućih stavova. S obzirom da je meni, u svojstvu predstavnika parlamentarne stranke, ovo bio četvrti sastanak sa predsednikom Republike Srbije, sa Tadićem, Nikolićem i dva puta sa Vučićem, ostao bih ipak umereni optimista povodom bilo kog obećavajućeg predloga.

Sa predsednikom Vučićem sam imao prilike da o ovim temama razgovaram 2014. godine, kao tadašnjim mandatarom, i 2017. kada je Vučić u svojstvu predsednika države obavljao konsultacije sa parlamentarnim strankama. Iako je na tom poslednjem sastanku bilo dosta obećavajućih predloga, konkretno se nije ništa dešavalo. Štaviše, predsednik Vučić je tokom 2019. posetio Bujanovac i nije svratio uopšte u Opštinu, gde je mogao iz prve ruke da čuje o problemima i izazovima građana naše Opštine. Umesto toga, on je odabrao jedan kafić u kome se sreo sa lokalnim Srbima. Albanaca kao da nema uopšte u tom gradu. A i "briga o Srbima u kafiću" govori jasno o ozbiljnosti.

Predsedniku Vučiću ste dali napismeno svoje zahteve. Prvenstveno, radi se o razgovoru o integraciji, o problemima u obrazovanju, o ekonomskom razvoju i vašem vidljivom učešću u tim institucijama. Pojasnite o čemu se zapravo radi?

Broj zaposlenih Albanaca u državnim institucijama koje deluju u našim opštinama ili regionalno je marginalan, ili ih uopšte nema. Ono što tražimo jeste poštovanje ustavnog načela da u "mešovitim sredinama struktura zaposlenih u javnim službama i policiji odgovora strukturi stanovništva tih opština", obezbeđivanje svih udžbenika za osnovno i srednje obrazovanje, uz priznavanje kosovskih diploma, kao i ulaganje u ekonomski razvoj.

Sve to bi donelo i političku i ekonomsku stabilnost ovih opština. Po mom mišljenju, biti deo državnih institucija ne znači samo dobiti privilegije, već i obaveze za stabilnost i kredibilnost tih institucija. Nažalost, uporno se izbegava početak procesa integracije Albanaca u tim institucijama, kao da se one smatraju isključivo srpskim i da "drugi" tu smetaju. Samo pomena radi, još od 2001. godine Republika Srbija je tzv. "Čovićevim planom" preuzela obavezu integracije Albanaca u državne institucije. Mi smo i sada, 19 godina nakon ovog programa, u situaciji da govorimo o institucijama bez Albanaca.

Da li ste dobili odgovore? Rok je bio 14 dana od sastanka?

Još čekamo novi poziv, do danas ga nismo dobili.

Da li očekujete da ćete uopšte dobiti odgovore posle formiranja vlasti u Bujanovcu i žestoke reakcije u srpskim krugovima? Sam Vučić je rekao da vi želite na ovaj način, kako je rekao, da ucenjujete Srbiju različitim vrstama pritisaka.

Vlasti u Beogradu treba da odluče da li žele saradnju sa Albancima ili ne. Mi ne možemo da se nametnemo novoj Vladi. Ono što niko neće ili ne želi u Beogradu da shvati jeste da primena demokratskih principa ne može biti selektivna. Traži se ljutito uključivanje srpskih stranka u lokalnu vlast u Bujanovcu, a one su od 2002. do 2020. bile uvek sastavni deo te vlasti, ali kada Albanci traže integraciju u državne institucije, onda se pravdaju da nas ima samo 300, kao u Medveđi, ne objašnjavajući zašto ih je ostalo tako malo.

Mislim da poštovanje principa multietničnosti, koji albanske stranke u Bujanovcu sprovode od 2002. godine na nivou lokalne vlasti, treba da se proširi i u državne i javne institucije i policiju. Odbijanje uključivanja Albanaca u te institucije godinama, na drugoj strani, stvara frustracije, opravdan utisak da nas ne žele.

Zašto ste se zapravo odlučili da formirate jednonacionalnu vlast u Bujanovcu? Predsednik Srbije je rekao da ste došli kod njega i rekli: "Hajde, Vučiću, integriši nas u državne organe, integriši nas u sistem!", a onda ste otišli u Tiranu i promenili odluku.

Nama se osporava ono što Srbija radi sa svim Srbima van Srbije. Srbima na Kosovu, u Bosni, Crnoj Gori i drugim balkanskim zemljama. Svi oni redovno imaju "konsultacije" sa Beogradom. Zašto je sporno ako Albanci Preševske doline imaju konsultacije u Prištini ili Tirani, posebno ako se radi o "preporuci" Tirane za zajedničko učešće na parlamentarnim izborima.

Znate, godinama su gotovo sve albanske stranke, osim PDD, bojkotovale parlamentarne izbore. Godinama je zvanični Beograd kritikovao Albance zbog bojkota. Sada kada se oni na izborima pojavljuju sa jedinstvenom listom, odjednom Beogradu to smeta. Šta zapravo žele, da nas uopšte nema? Kako razumeti predsednikovu ljutitu opasku o položaju Albanaca u Medveđi: "Ima vas samo 300", ali zašto nas samo toliko ima tamo gde smo činili 25 odsto stanovništva? Zar želi da nas toliko ima i u Bujanovcu i Preševu?

Može li ovakav sastav vlasti da bude izvor nestabilnosti na jugu Srbije?

Pominju se nekakve moguće provokacije. Ako se tako nešto i desi, nije nam prvi put, bilo je provokacija i provokacija tokom svih ovih godina. Ako nekome odgovara, ne mogu isključiti da će ih biti.

Da li je jednonacionalna vlast u Bujanovcu, kako pojedinci tvrde, zapravo samo deo pregovora koji se vode između Prištine i Beograda?

Vlast u Bujanovcu je plod saradnje albanskih stranaka koje na neki način čine ono što je bilo do 2012. godine, kada je, prvi put, manje od 12 odbornika Albanaca formiralo vlast sa 11 Srba. Pre toga, u svakom sazivu lokalne skupštine bilo je više od 21 odbornika iz albanskih stranaka. I ovaj aktuelni sporazum u Bujanovcu predviđa mogućnost uključivanja i srpskih stranaka, što će se, verujem, i desiti. Naravno, bilo bi dobro da i zvanični Beograd pozitivno reaguje povodom naših zahteva za integracijom.

Da li ste sa Vučićem razgovarali i o kosovskom pitanju?

U razgovoru je pomenut i dijalog sa Kosovom, posebno neophodnost pronalaženja rešenja priznavanja univerzitetskih diploma koje mladi Albanci stiču na Kosovu. Već je dvanaest generacija mladih ljudi čije se diplome ne priznaju, koji u potrazi za boljom perspektivom odlaze u zemlje Evropske unije.

Da li vi makar posredno, preko delegacije Kosova, učestvujete u pregovorima u Briselu? Je li jug Srbije uopšte tema pregovora? Postoje mišljenja da će Albanci u Srbiji koordinirati svoje poteze sa kosovskom delegacijom i da je Plan od sedam tačaka albanskih predstavnika iz 2013. zapravo zahtev da Albanci u Srbiji dobiju ono što su dobili Srbi na Kosovu?

Neću da krijem, mi smo imali kontakte sa Vladom u Prištini gde smo tražili da u nastavku razgovora sa Srbijom obavezno kao temu dnevnog reda uvede i prava Albanaca Preševske doline. Godinama, od prestanka oružanog sukoba iz 2001. godine, mi uporno ali bezuspešno pokušavamo da svoje probleme rešavamo u političkom dijalogu sa Beogradom. Kako naši dosadašnji napori nisu dali očekivane rezultate, razgovor Prištine i Beograda vidimo kao mogućnost da se ti problemi i reše. Ne verujemo u dugoročnu stabilnost odnosa Kosova i Srbije bez rešavanja pitanja naših prava.

Kako Albanci sa juga Srbije gledaju na ideju o razmeni teritorija?

Kao ideja nije naišla na podršku ni na samom Kosovu. Očigledno da je ni ključni međunarodni akteri ne podržavaju. Tako da ideja o reciprocitetu u pravima sa pravima koje Kosovo garantuje Srbima jeste naša politička opcija.

Da li biste pristali na eventualnu razmenu Preševa i Bujanovca za sever Kosova?

U politici ne možemo govoriti o ličnim željama. Kao što sam naveo, ta ideja je naišla na žestok otpor na samom Kosovu. Mi nismo ni za kakvu opciju koja, dugoročno, može oštetiti interese Kosova.

Da li je neko sa vama razgovarao, sa srpske ili kosovske strane, ili predstavnici međunarodne zajednice, na temu razmene teritorije?

To je opcije o kojoj smo više čuli preko medija.

Kako vidite budućnost juga Srbije? U Srbiji, na nezavisnom Kosovu? Verujete li da može doći do međusobno prihvatljivog sporazuma između Prištine i Beograda, kojim će biti zadovoljni i Albanci sa juga Srbije?

Kao regiju koja bi imala veze sa Kosovom i Albanijom, sa relativnim granicama. Kosovo jeste nezavisna država, i bez obzira na otpor Beograda, to se ne može poništiti. Što pre prihvati, tim bolje za sve, pre svega za Srbe koji žive na Kosovu. Budućnost odnosa Albanaca i Srba, kao dva najveća naroda Zapadnog Balkana, leži u međusobnom uvažavanju i saradnji. Dobar državnik treba da bude svestan toga u pravom trenutku. Iako sam svestan da će biti veoma teško, verujem u finalni dogovor jer se postavlja pitanje šta je alternativa sporazumu. Status qvo? To nije dobro ni za Albance ni za Srbe.