Nova sezona berbe malina počinje dok još nisu rešeni problemi sa starom. Na sastanku proizvođača i otkupljivača malina u Arilju upućen je zahtev za odobravanje kredita za isplatu roda iz 2022. u vrednosti robe na lageru koju poseduju hladnjačari.

“Stavili su da vrednost lagera, odnosno kilograma robe, može da se založi po 300 dinara, iako je ona nas koštala 600 dinara”, kaže vlasnik hladnjače “Sablja d.o.o.” Mirko Bogojević. “Pristali smo i na to, kako bismo izmirili proizvođače i krenuli u novu sezonu.”

Na tom sastanku je, prema rečima Bože Jokovića iz Nacionalnog društva “Naše voće Srbija” koje okuplja male i zadružne hladnjače i velike proizvođače malina sa sedištem u Arilju, dogovoreno da se rod maline isplati kroz vid kreditiranja, gde će kamatu subvencionisati država, za iznos koji se duguje poljoprivrednim proizvođačima. Kako kaže Joković, donet je i zaključak Vlade koji je dalje dostavljen nadležnim institucijama.

“Ti krediti moraju se normalno uzeti i moraju se vratiti”, kaže Joković. “To nije nikakva donacija. Jednostavno zbog poremećaja na tržištu koji se desio, dogovoreno je da će obezbediti dve milijarde za te potrebe.”

On dodaje i da je u 2022. i 2023. godini sva odgovornost zbog poremećaja na tržištu na institucijama i velikim hladnjačarima jer su oni sada glavni činioci na tržištu maline.

Mirko Bogojević ukazuje da su oni tražili kredite na tri do pet godina, jer su imali ogromne gubitke, i da su gubili tri evra po kilogramu zbog poremećaja na tržištu:

“Mi, srednji hladnjačari prodavali smo malinu našim velikim hladnjačarima i izvoznicima u poslednjem periodu godine po 2,5 evra, a platili smo je 5,5 evra. Dakle, imali smo ogromne gubitke. Govorili su nam da se malina ne izvozi, međutim, ista malina je dalje prodata po ceni od oko 5,1 evra.”

Kredite još uvek nisu dobili. A da su ih dobili ranije, kako kaže Bogojević, malinu ne bi prodali po 2,5 evra već bi sačekali trenutak kada će stanje na tržištu biti bolje.

Zašto su ipak prodali malinu po duplo nižoj ceni? Pretpostavka je da malina nije izvezena. Međutim, Bogojević ukazuje na to da su oni znali za priču da imamo 30.000 tona neprodate maline, ali da se ispostavilo da taj podatak nije tačan: “Srbija ima oko 5500 tona neprodate maline, koja je odličnog kvaliteta. Nije tačno da se malina nije izvozila iz Srbije. Od juna prošle godine do juna ove godine izvezeno je 67.000 tona maline.”

TRI PUTA NIŽA OTKUPNA CENA OVE GODINE

Cena koja je isplaćena proizvođačima maline prošle godine bila je između 500 i 600 dinara po kilogramu. Međutim, prema rečima naših sagovornika, početna cena maline za proizvođače ove godine kreće se između 150 i 200 dinara. Imajući u vidu porast cena, sama obrada maline je iz godine u godinu skuplja – počevši od cene struje i nadnica radnika, preko prevoza, nafte i đubriva do ostalih izdataka.

“Dešava se da imamo jedan apsurd”, kaže Joković. “Dešava se da imamo skok cena u inputima proizvodnje u poslednjih nekoliko godina, a sada imamo krah u ceni krajnjeg proizvoda, to jest maline. Mislim da to ne može da se izdrži, a šta će se dogoditi, videćemo.”

Angelina Novitović, proizvođač maline iz sela Dobrače u okolini Arilja, kaže da je mnogo ljudi koji imaju poljoprivredne apoteke dupliralo cene đubriva ukoliko se ono plaća na odloženo.

“Na primer, đubrivo koje je vrlo popularno u malinarstvu je KAN”, objašnjava Novitović. “To đubrivo je za gotovinsko plaćanje 47 dinara, a ukoliko je odloženo plaćanje, cena je tada 80 dinara za kilogram KAN-a.”

Dodaje da se zbog svih navedenih okolnosti proizvođačima isplati da se malina proizvodi svake sedme godine kako bi se finansijski oporavili i nastavili dalje.

POSTIZANJE STANDARDA – (NE)MOGUĆA MISIJA?

Prema rečima naših sagovornika, u Srbiji 500.000 domaćinstava zavisi od proizvodnje maline. Uzimajući u obzir broj domaćinstava koji proizvodi malinu, važno je postići traženi standard i održati ga kako bi se svima isplatila proizvodnja.

“Za kilogram maline potrebno je izdvojiti 100 dinara za berbu. To je neka srednja cena. Po poslednjim obračunima prskanja, rada, setve, đubrenja i tome slično, došli smo do podatka da je potrebno još nekih 70 dinara da se malina dovede do berbe. Znači, to košta 170 dinara. Znamo da svako može da očekuje grad, veliku kišu i razne druge probleme, pa možda neće stići do roda onolikog koliki je planirao; a to čini još nekih desetak odsto potencijalnog troška. Konačno, kako bi ljudi nastavili da gaje malinu, cena je oko 300 dinara”, kaže Mirko Bogojević.

Joković dodaje da malina mora da se proizvodi po projektu svake godine, a ne uz velike oscilacije, gde posle jedne dobre i nekoliko loših godina sav teret poremećaja na tržištu pada na najslabije učesnike.

“Mi ovde u Srbiji nemamo projektovanu proizvodnju, mi imamo šta nam Bog da”, zaključuje Joković.

Zašto?

“Nemamo primenu tehnologije, zaštitne mreže, plasteničku proizvodnju, pokrivenu pod najlone. Tako da apsolutno ne možemo da planiramo šta će biti. Jednostavno moramo da se okrenemo sami sebi i da napravimo plan i program razvoja. Ali to možemo da uradimo samo sa institucijama. Jer da smo mogli sa drugima, ne bi male i zadružne hladnjače bile sklonjene sa tržišta kao sada u 2023. godini.”