Mnogo je stvari pominjano u vezi sa obaveznom članarinom svih privrednih društava u Privrednoj komori Srbije (PKS). Najpre, da će se nastaviti kao i do sada, 0,19 odsto bruto plate svakog zaposlenog, pa da će biti znatno manja, pa da će mnogo firmi biti oslobođeno plaćanja, pa onda da će članarina biti samo tokom 2017… Uroša Momirovića, generalnog direktora kompanije Mona, pitali smo šta je poslednja informacija – šta očekuje privrednike sledeće godine kada je reč o članarini u PKS, šta PKS nudi u zamenu za tu članarinu, i šta privrednici žele da poruče ministru Kneževiću kada je reč o subvencijama i porezima.

"Mislim da PKS sada samo reaguje na pritisak javnosti, i da još nisu ni doneli konačnu odluku o cenovniku. Kada je reč o informaciji da će se članarina plaćati samo jednu godinu, to vidim kao mišljenje novog ministra, koji želi nešto da promeni, da oslobodi privredu. Tu je tek dva meseca, pa je dao sebi prostor godinu dana, da proceni da li će i on da se uključi u tu borbu za ukidanje tog parafiskalnog nameta. Međutim, ono što je ključno jeste da PKS sama određuje visinu i način naplate članarine. To je ranije išlo kroz Skupštinu Srbije, a sada PKS, kako je odlučila da smanji članarinu, tako može da predloži i da se ona poveća", kaže Momirović.

"VREME": Šta će to značiti za privredu?

UROŠ MOMIROVIĆ: Iako će se visina članarine generalno smanjiti, za neke firme će se povećati. Sada se smanjuje članarina za radno intenzivne firme, a nekima, koje imaju velike promete, naročito trgovinskim kompanijama, članarina će se povećati. Ako se neka mala firma bavi trgovinom, na primer berzanske robe, nema mnogo zaposlenih, a ima veliki promet – preko 2,5 milijardi dinara – plaćaće najvišu članarinu za PKS.

Jeste li vi imali neke kontakte sa Komorom po ovom pitanju?

Postoje kontakti sa Privrednom komorom Srbije, ali ne na tom nivou da komuniciramo o svrsishodnosti obaveznog članstva. Dobijali smo neke predloge za saradnju, ali je uglavnom reč o predlozima koji su neostvarivi, gde Komora nema dovoljno informacija – na primer, nedavno su predložili modnim kompanijama da idemo na sajam mode u jedan kineski grad, da tamo prodajemo našu robu, što je za nas, realno, nezamislivo. Modne kompanije kod nas mogu da nastupe u regionu ili eventualno da neko napravi neki iskorak ka daljim tržištima. Mi smo malo tržište, i veoma je teško sa srpskog tržišta nastupiti bilo gde u inostranstvu. Na primer, samo tržište Beča je pet puta veće od celokupnog srpskog tržišta.

Šta PKS nudi za tu članarinu?

Mi do sada od Komore maltene da nismo imali nijednu kvalitetnu uslugu. Deluje da je PKS počela da razmišlja šta bi mogla da ponudi privrednicima, ali razlog za to jeste što su od 2013. godine, kada je ukinuto obavezno članstvo, došli u situaciju da su ljudi počeli da odlaze od njih. U perspektivi, naročito sada, kad bude bilo sve manje preduzeća u vlasni-štvu države – vidimo da je konačno rešeno da se završi privatizacija – sve te firme će da napuste PKS, pa i Telekom kad bude privatizovan. Ako se sada krene nazad, ka obaveznom članstvu, mislim da će se oni ponašati kao i svaki ekonomski racionalan čovek – neće davati nikakve usluge, osim onih koje moraju, jer, zašto bi davali?

Zašto bi bilo šta davali, šta ih obavezuje?

Ništa. Nemaju nikakve obaveze, imaju takvu strukturu da sami sebe biraju, postavljaju, a predsednika PKS je svaki put postavljao onaj ko dođe na vlast. Ovde se predsednik PKS postavlja kao i ministar.

Produžena ruka vlasti.

Uvek je tako bilo. Možemo da želimo da to ne bude tako, ali PKS jednostavno tako funkcioniše kod nas – to je institucija nasleđena iz komunističkog vremena.

Da li Komora radi u interesu privrede ili u interesu države?

Više je nego očigledno da je Komora zastupnik državnih interesa. Iza svih njihovih odluka, ideja, stoje država i ministarstvo, a ne privreda. Privrednici i PKS su često sukobljene strane, a i sada je to slučaj, oko davanja subvencije za IT firmu Endava – kompletna privreda je protiv, a jedino je Privredna komora za.

Kako vi vidite ovu subvenciju, i inače, ceo sistem subvencionisanja kod nas?

Po meni, subvencije su nešto što je potpuno pogrešno. Ako nekako hoćete da subvencionišete privredu, najbolje je tako što ćete dati istu subvenciju svima – smanjite porez za taj iznos subvencija koje dajete. Kada prođe period subvencionisanja, mislim da će ta firma napustiti zemlju, jer se njen interes bazirao na subvencijama. To po meni nije dugoročan interes. Postoje države koje su uspele subvencijama da reše neke stvari, nedavno sam slušao potpredsednika vlade Slovačke, koji se baš bavio privatizacijom i podizanjem slovačke privrede. Oni su davali subvencije, ali na nivou kao i sve druge države EU. Njima je zakonsko ograničenje visine subvencije bilo propisano od strane EU, do 15 odsto ukupnog projekta. Ipak, oni su se najviše bazirali na pojednostavljenju procedura i smanjenju poreza, pre svega na dobit i dividende, jer time motivišete ljude da rade. Postoje ovde ljudi koji hoće da rade, da pokrenu biznis, nađu računicu, stave sve na papir, i vide da na svakih 100 dinara dobiti, nakon plaćenih svih troškova, poreza i doprinosa, moraju da plate državi još 15 dinara poreza na dobit, a ako hoće da podignu tu zaradu – moraju da plate dodatnih 15 dinara. Zarada se svede na 70 odsto onoga što ste zaradili.

A pritom se ne zna da li će sledeće godine uvesti neke druge parafiskalne namete…

Ljudi ponekad pogrešno razumeju poreze. Porez je direktno uzimanje iz dobiti. Bolje je smanjiti poreze i omogućiti slobodniju konkurenciju. Možda nećemo odmah imati nove zaposlene, ali ćemo na dugi rok imati održiva radna mesta, koja će stvarno privređivati i zarađivati. I oni koji budu imali najbolje ideje i najbolje ih budu sprovodili, oni će opstati, a ne oni koji su dobili subvencije. Kada je reč o Endavi, u Srbiji ne postoji nijedna grana kao što je IT sektor. To je jedina grana gde čovek sa tri do pet godina iskustva može bez problema da ima početnu platu veću od 1000 evra, a nakon nekog perioda bez problema i 1500 evra, što je potpuno neverovatno za Srbiju i njen standard. A to je samo zato što ima manjka kadrova. I onda vi tu ubacite dodatne subvencije. To me je podsetilo na onu odluku prethodne vlasti, kada je nastupila kriza u građevinskoj industriji – nisu se prodavale nekretnine, sve manje se gradilo, a onda je vlada, kao reakcija na krizu, rekla "sad ćemo mi da pravimo stanove". Zamislite, vi se sad bavite time, postoji mnogo građevinskih firmi, i onda dođe država i kaže: sada kada vi ne možete ništa da prodate, ja ću da vam povećam konkurenciju direktnim uplitanjem na tržište. I još misli da je to pomoć. Verujem da je to izbacilo 80 odsto ljudi iz tog posla, jer im ga je država preuzela. Verujem da su neizmerno kivni na tadašnjeg ministra, kao što su danas ljudi iz IT industrije kivni na onoga ko je doneo tu odluku. To je skandal.

Bilo bi razumljivo da se subvencijama dovode tehnologije koje ovde ne postoje. Mi dajemo subvencije za motanje kablova i pravljenje čarapa.

Mislim da firma koja ima ozbiljnu tehnologiju, kadrove, razvoj, neće otići ni u jednu zemlju zbog subvencija. Ako ste u prednosti jer već imate negde formiranu tehnologiju, procese, obučene ljude, sigurno nećete sve to prebacivati zbog subvencija. Meni to ne deluje realno.

Osim ovoga o subvencijama i članstva u PKS, šta biste poručili ministru privrede?

Pošto već PKS ne zastupa interese privrede, ja bih ga zamolio da ih on zastupa, i da se potrudi da umesto subvencija smanji poreze. To je jedini pravi, dugoročan i održiv način za rast privrede. Ako smanjite porez na rad, olakšaćete mnogima koji se bave proizvodnjom. Ako smanjite PDV na usluge, omogućićete mnogima da iz sivog tržišta uđu u legalne tokove. Ako smanjite porez na dobit, preduzetnicima koji imaju ideje biće mnogo interesantnije da ulažu, imaće drugačiju računicu nego sada. Jednostavno, ljudi neće da rizikuju ako nemaju mogućnost zarade. Dakle, ministar da se bori za smanjenje poreza, ili barem za ukidanje parafiskalnih nameta. Negde sam pročitao, postoji 240 parafiskalnih nameta i, u proseku, svaka firma plaća više od 60 njih.