Većina nas je odavno zaboravila imena školskih drugova iz prvog razreda osnovne, ali ime učiteljice pamtimo zauvek. Prva osoba koju srećemo u školi umnogome je svojim stavom, ponašanjem i metodama odredila naš odnos prema čitavom periodu školovanja. Svejedno je da li je danas ogovaramo i podsmevamo joj se ili je pamtimo kao toplo, majčinski brižno stvorenje. Učitelji, nastavnici i profesori, ljudi koji nam tokom dvanaest godina osnovne i srednje škole prodefiluju kroz život, formativno utiču na nas – hteli to da priznamo ili ne. Da nije tako, lik učitelja ili profesora ne bi u književnosti i na filmu bio tako čest motiv i ne bi jedno od najčešćih pitanja u kvizovima bilo: "Koji je slavni filozof bio učitelj Aleksandra Makedonskog?" Uzalud je Aristotelu značaj koji ima za razvoj gotovo svih nauka koje danas imamo – mnogi za njega znaju samo zato što je podučavao velikog vojskovođu i osvajača.

Ko danas uči decu u Srbiji? U našem obrazovnom sistemu radi 127.000 ljudi. Dakle, toliki je broj onih koji svojim načinom razmišljanja, stavovima, kriterijumima i osobenostima utiču na formiranje ličnosti, vaspitanje, radne navike i obrazovanje dece. Toliki je broj ljudi koje generacije pamte, bilo po lepom ili ružnom. Kao i u svakoj drugoj profesiji, u prosveti rade različiti ljudi. Neki među njima su odlučni i posvećeni poput Marka Takerija, kog je maestralno odigrao Sidni Poatje u klasiku Gospodinu, s ljubavlju iz 1967. Neki su skloni alternativnim, revolucionarnim metodama podučavanja, kao profesor Džon Kiting iz Društva mrtvih pesnika. Ili su nezainteresovani osobenjaci, kakve neslavno simbolizuje nesrećni gospodin Gerison iz crtane serije Saut Park. Izgleda da su ova tri fiktivna lika solidna ilustracija, s obzirom na to da se o standardima znanja, veština i kvaliteta koje treba da poseduju zaposleni u obrazovanju tek u poslednje dve nedelje vodi javna rasprava u Srbiji. Osim toga, stručnjaci kažu da, iako su nekakvi standardi odavno propisani, postoji problem u tome što ih nastavnici različito razumeju i doživljavaju. Stručno usavršavanje prosvetnih radnika obavezno je tek od 2004. godine. Do tada je bilo prepušteno slobodnoj volji zaposlenih u školama. Krajem oktobra, na otvaranju konferencije "Profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju – motivisanost za stručno usavršavanje", ministar prosvete Žarko Obradović izjavio je da istraživanja pokazuju kako bezmalo svi prosvetni radnici svoj posao vole, ali istovremeno smo među poslednjima u svetu kada je reč o kvalitetu obrazovnog sistema. Ko uči decu, gde se nastavni kadar u Srbiji obrazuje i usavršava, koja znanja i veštine mora da poseduje, kako je nekada izgledalo baviti se ovim poslom, a kako danas, pitanja su na koja odgovaramo u prvom dodatku "Obrazovanje za XXI vek". Jednom mesečno, na stranicama "Vremena" bavićemo se najznačajnijim temama, kvalitetom, mogućnostima i novim trendovima u oblasti obrazovanja u Srbiji.