Pre nego što se 12. jula u Trstu, u okviru Samita Zapadnog Balkana, sastanu najviši državni funkcioneri Albanije, BiH, Kosova, Makedonije, Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Slovenije, Austrije, Francuske, Nemačke i Italije, kao i lideri EU, sa podjednako velikim ambicijama u ovom italijanskom gradu sastaće se i predstavnici civilnog sektora iz regiona.

Forum civilnog društva, koji će se održati od 10. do 12. jula, okupiće udruženja građana, ekspertske grupe, institute i razne druge nedržavne aktere Zapadnog Balkana koji već mesecima organizovano sarađuju na pripremi preporuka, koje će zatim biti upućene političarima.

Ideja je, pre svega, da se u proces usvajanja evropskih vrednosti temeljnije uključe svi oni kojih se to direktno tiče: građani, eksperti, sindikati, strukovna udruženja. Ili, preciznije, da proces evropskih integracija ne ostane samo na nivou otvaranja i zatvaranja poglavlja ili ispunjavanja famoznih "uslova", da ne bude projekat koji je nametnula država, sa dirigovanim tempom i dirigovanim stepenom usvajanja vrednosti. Promene koje Srbiju i druge države regiona vode ka životu koji već ima dobar deo Evrope, podrazumevaju da oko tih promena postoji društveni konsenzus – a on je nemoguć bez uključivanja građana i građanki u političke i društvene procese.

I u zrelim i razvijenim demokratijama uloga civilnog društva smatra se veoma važnim delom sistema provere i nadzora vlasti. U našim balkanskim partokratijama, tj. demokratijama u pelenama, uloga civilnog društva još je i značajnija. Pored "demokratije", "pomirenja" i "suočavanja sa prošlošću", "građansko društvo" je jedan od pojmova koje mi iz dvorišta EU treba da stvorimo i prigrlimo, pre nego što budemo spremni da se pridružimo tom elitnom klubu. Naređeno – učinjeno: građansko društvo postoji kod nas više od dve i po decenije. Prigrlili ga baš i nismo. Formalno, sve države Zapadnog Balkana prihvatile su mantru o civilnom društvu i ono je – kako gde – donekle i uključeno u proces pregovaranja sa Evropskom komisijom. No, u praksi to obično znači da se daje deklarativna podrška građanskom društvu, ali da vlasti na civilni sektor i dalje gledaju sa podozrenjem. Posebno ako se bave nezgodnim pitanjima poput ljudskih prava, slobode govora, suočavanja sa ratnim zločinima ili stvarnim značenjem reči "demokratija".

Susret kakav će se dogoditi u Trstu, inače, ne predstavlja novitet. On je zapravo nastavak sličnih "vezanih susreta" nevladinih organizacija s jedne, i lidera Zapadnog Balkana s druge strane. Za razliku od inicijalnog susreta u Berlinu 2014, gde su politički lideri pokrenuli tzv. Berlinski proces, kojim se jača regionalna saradnja i Zapadni Balkan kao celina približava EU – već na sledećem samitu, u Beču 2015, predstavnici civilnog društva zauzeli su važno mesto u tom procesu. Na prošlogodišnjem samitu u Parizu, kao i na predstojećem u Trstu, ta je praksa nastavljena, zato što je prepoznat značaj organizacija civilnog društva u jačanju saradnje i "stanicama" koje Zapadni Balkan čekaju na putu ka Evropskoj uniji.

Teme kojima će se u više panela i u završnim preporukama baviti predstavnici nevladinog sektora odnose se na unapređenje regionalne saradnje i bilateralnih odnosa, vladavinu prava i borbu protiv korupcije, saradnju mladih u regionu, poslovnu klimu za razvoj inovativnih preduzeća. Kao nove teme, istaknuta su pitanja od izuzetnog značaja ne samo za region: životna sredina, energija, klimatske promene, migracije, medijske slobode, uticaj Bregzita na evropsku perspektivu Balkana, kao i unapređenje efikasnosti komunikacije o Berlinskom procesu i njegovim rezultatima.

"Značaj Foruma civilnog društva je u tome što je to jedinstvena regionalna platforma kroz koju građani Zapadnog Balkana i njihove organizacije mogu da utiču na promene Balkana i Evrope. Izgradili smo mehanizam koji omogućava da interes građana i građanki bude predstavljen vladama država regiona i postane deo političkih odluka koje one donose. Bez građanskog učešća odluke se donose isključivo "sa vrha naniže i napredak je teško ostvariv", objašnjava za "Vreme" Hedvig Morvai, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan, koji je i organizator ovog susreta, uz Fondaciju "Hajnrih Bel", ERSTE fondaciju i Fondaciju "Fridrih Ebert" kao i italijanske domaćine.

"Jedan od uspešnih primera doprinosa civilnog društva Berlinskom procesu jeste Deklaracija o bilateralnim pitanjima, koju su vlade Zapadnog Balkana potpisale na samitu u Beču. Rezultat naše inicijative je bio obavezivanje država Zapadnog Balkana da će rešiti sva otvorena bilateralna pitanja i da ih neće koristiti kako bi međusobno blokirale napredak u evropskim integracijama. Ove godine ćemo razgovarati sa predstavnicima vlada i pozvaćemo ih da potvrde svoju posvećenost regionalnoj saradnji i zajedničkom radu u duhu Bečke deklaracije", kaže Morvai, ističući da je od "suštinske važnosti da građani imaju jasnu sliku o uspesima Berlinskog procesa jer to je preduslov da ga istinski podrže i doprinesu ostvarenju njegovih krajnjih ciljeva – evropeizaciji i čvršćoj saradnji regiona".

Realno gledano, za ispunjenje svih zadataka i ulazak u EU klub (a ne, nije reč o obliku ili boji kravate koju treba da stavimo, već o suštinskim promenama paradigmi i načina razmišljanja) nama na Balkanu je potreban dvostruki "pritisak". Onaj odozgo, koji sprovode lideri EU i zemalja Berlinskog procesa (kojem se uskoro pridružuje i Berlin+ koji će naglasak staviti na vladavinu prava i borbu protiv korupcije). No, ovaj "pritisak odozgo" dovodi eventualno do promene forme i normative. Do "delikta" verbalnog obećanja za koje se vlastodršci nadaju da neće morati da pretoče u praksu. Jer bi time sadašnje političke elite izgubile moć koju imaju. Za suštinske, duboke i trajne promene neophodan je još i "pritisak odozdo", društveni konsenzus s početka ovog teksta. A njega može stvoriti samo udružena koalicija građana i građanki, civilnog društva, ekspertskih grupa, instituta i drugih nedržavnih aktera. I to je ono što Forum civilnog društva ima kao glavni cilj u Trstu, a i nadalje.

Stavovi izneti u članku ne predstavljaju nužno stavove Fondacije Hajnrih Bel