Izgleda da je "osveženje" do kojeg je došlo na izborima proteklog avgusta u Crnoj Gori dostiglo svoj maksimum, i polako prelazi u atmosferu "totalnog zahlađenja". Sve je očiglednije da crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića to što je bio nosilac liste koja je na izborima osvojila najviše opozicionih glasova, nije pretvorilo u političkog lidera bloka u kojem dominira Demokratski front – "politički organizam" sastavljen od političkih stranaka koje već dugo nisu proverile svoju stvarnu pojedinačnu snagu među glasačima. DF uporno pokušava da pokaže da premijer nije njihov lider, već naprotiv, čovek koji čini sve da umanji njihove zasluge za obaranje režima Mila Đukanovića. Naravno da se to uklapa u njihov politički narativ o ličnim žrtvama lidera DF-a, danima provedenim po DPS "kazamatima" i doslednoj borbi protiv korumpiranog sistema pod kontrolom kriminalaca. Pritom, ovde je više reč o neuručenim "prvoboračkim spomenicama ili makar odlikovanjima".

Gde se u ovom trenutku nalazi crnogorska vlast? Tri su događaja koja su u potonja dva meseca odredila premijerov hod po nesigurnoj žici, razapetoj crnogorskim političkim nebom. Reč je o povlačenju takozvanih "tužilačkih zakona", nakon upozoravajućih reakcija međunarodne zajednice, o predlogu izmena Zakona o sticanju državljanstva, koji je doveo do izlaska na ulice takozvanog suverenističkog komitskog pokreta, i možda o događaju delikatnijem od svih, zahtevu za smenu ministra pravde i manjinskih prava Vladimira Leposavića nakon njegovog odgovora na poslaničko pitanje kojim je, po mnogima, relativizovao odluke Haškog tribunala o Srebrenici.

PRESKAKANJE PRVOG KAMENA

Početak ove sedmice otvorio je mogućnost da se prvi kamen spoticanja preskoči. Nakon što je DF blokirao rad Skupštine stavom da neće glasati ne samo za budžet već ni za jedan od predloga koji dolaze iz Vlade sve dok se ne usvoje tužilački zakoni, a Andrija Mandić, jedan od njegovih lidera i predsednik Nove srpske demokratije, tu situaciju nazvao "krizom parlamentarne većine", poslednjeg dana vikenda Dritan Abazović, potpredsednik Vlade i lider URA, saopštio je da je pronađeno "rešenje koje je optimalno, koje je u potpunosti usklađeno sa preporukama Venecijanske komisije (VK) i Evropske komisije", i da će se jedan od tužilačkih zakona uskoro naći pred poslanicima Skupštine. Reč je o Predlogu zakona o izmjenama i dopunama Zakona o Državnom tužilaštvu.

Zašto su tužilački zakoni toliko važni? Pre svega zbog činjenice da bi se njihovim usvajanjem deblokirao proces borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, za šta aktuelna vlast prevashodno krivi glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića, kojeg prepoznaju kao izvršioca politike bivšeg režima. Realni rezultati u borbi protiv kriminala su izričit zahtev EU, ali to ne znači da evropska zajednica sa blagonaklonošću gleda na eventualne "revolucionarne metode" u sprovođenju tih zadataka. Drugim rečima, nijedna podrška nije bezuslovna, a pobeda u političkoj igri ne može da se ostvaruje pukim promenama njenih pravila. Pogotovu onih koja su već usaglašena sa EU.

Zanimljivo je da je DF istog dana obogatio skupštinski žargon nazvavši ovaj akt "Dritanovim zakonom". Time je jasno poslao poruku premijeru da ne vide njegov doprinos u približavanju optimalnom zakonskom rešenju. No, činjenica da ga nisu nazvali "zakonom ministra Leposavića", što bi bilo u skladu sa dosadašnjim isticanjem njegovih zasluga u donošenju Zakona o veroispovesti i pre verzije tužilačkih zakona, govori o ostavljanju prostora da se preskoči i drugi kamen spoticanja između aktera nejake crnogorske parlamentarne većine, a to je zahtev za razrešenje ministra pravde.

GREHOVI MINISTRA LEPOSAVIĆA

Predlaganje zakona koji nisu usaglašeni sa EU i koji, kako je premijer to kasnije naveo, predstavljaju "svađu sa međunarodnom zajednicom", bili su "prvi greh" ministra Leposavića. Njegovo drugo posrtanje je bio odgovor na poslaničko pitanje iz redova DPS-a da je spreman da prizna da se u Srebrenici dogodio genocid "kad se to nedvosmisleno i utvrdi", kao i njegovo osporavanje legitimiteta Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju koji je presudio da se u Srebrenici genocid dogodio.

Nakon što je ministar pravde odbio da podnese ostavku, premijer Krivokapić je u vanrednom obraćanju javnosti najavio da će pokrenuti postupak za njegovo razrešenje. Tom prilikom je Krivokapić rekao da je on premijer svih građana i da je "ovaj trenutak specifičan jer ovu vladu ruše svi, i pozicija i opozicija i okruženje i centar, i niko je ne doživljava kao svoju", i dodao da je, na osnovu informacija koje ima, "ovo pokušaj rušenja vlade iznutra. Na tome rade mnogobrojni, i predstavnici pojedinih vladajućih partija i DPS zdušno sa njegovim uvijek prisutnim satelitima".

Usledile su oštre reakcije Demokratskog fronta uz čvrst stav da neće glasati za smenu, a potom su u više gradova njihove pristalice i javno protestovale protiv odlaska ministra pravde i ljudskih i manjinskih prava. "Vladimir Leposavić neće biti smijenjen zbog stavova koje dijeli svaki Srbin u Crnoj Gori dok je kluba poslanika Demokratskog fronta", saopštio je poslanik DF-a Slaven Radunović. On je na Fejsbuku napisao da se "DF ne okreće kako vjetar duva". U izjavi koja je usledila, Leposavić konstatuje da je poslaničko pitanje koje mu je postavljeno o tome da li bi priznao genocid u Srebrenici "manipulativno", i dodao da se "ovo pitanje uvek postavlja samo ministrima i javnim funkcionerima koji su Srbi, zato što oni koji ga postavljaju posebno računaju na činjenicu da su nebrojene žrtve srpskog naroda ostale bez satisfakcije i zadovoljenja pravde". On je naveo i da iznošenjem kritičkog stava o Haškom tribunalu ne namerava da poništi važnost njegovih odluka, potvrdio svoju odluku da neće podneti ostavku i da će obavljati poslove ministra dok ga Skupština ne razreši. URA Dritana Abazovića je najavila da će glasati za smenu, dok su Demokrate Alekse Bečića protiv smene, ali navijaju za ostavku ministra.

Nakon pokušaja da se u direktnom susretu premijera i predstavnika političkih partija koje čine parlamentarnu većinu pronađe rešenje za ovu krizu, došlo je do još veće eskalacije i situacije u kojoj je Krivokapić napustio sastanak. Lider Demokratske narodne partije Milan Knežević je tom prilikom insinuirao da se premijer tajno sastaje sa predsednikom države Milom Đukanovićem, a potom je u javnost izašao sa tvrdnjom da je premijer indirektno optužio njega, Abazovića i Leposavića da stoje iza "zavere rušenja vlade". Da bi nakon nekoliko dana izjavio da su "pozvali Krivokapića da razriješi krizu tako što će se pomiriti sa Leposavićem i rasteretiti parlamentarnu većinu njegovog kontinuiranog pritiska da glasa za smjenu ministra pravde".

Ovo je nesporna potvrda da DF, uprkos stalnim tvrdnjama da ne participira u ekspertskoj vladi, Leposavića vidi kao svog predstavnika, i ne samo to, nego i kao čoveka koji bi mogao da bude direktni "zaštitnik" njihovih interesa u izvršnoj vlasti.

DVA BLOKA

Sve su prilike da se premijerov predlog neće uskoro naći na dnevnom redu crnogorske skupštine, tim pre što ne postoji zakonski rok do kojeg bi ta tačka morala da uđe u parlamentarnu raspravu. Očigledno da je prolongiranje krize daleko bolje od situacije koja bi mogla da se razreši na samo dva načina: u slučaju da ministar "preživi", Skupština će premijera staviti pred ozbiljnu moralnu dilemu o daljem angažovanju na toj poziciji, jer se takva odluka može tumačiti i kao faktičko izglasavanje nepoverenja Krivokapiću; a s druge strane, moguća je i politički eksplozivna situacija u kojoj bi opozicioni DPS i njegovi sateliti smenili ministra i time otvorili mogućnost da Krivokapića izlože optužbama za saradnju sa Milom Đukanovićem, a takve insinuacije već duže vremena stižu iz takozvanog "srpskog bloka".

Otuda i ne čudi Krivokapićeva tvrdnja u "vanrednom obraćanju" da se u Crnoj Gori stvaraju dva bloka – "ultrasrpski" i "ultra patriotsko-komitski", potencirajući pritom da se "i dalje bavimo prošlošću umesto da se bavimo budućnošću". Očigledno je da on svoju poziciju vidi upravo između ta dva bloka, ali u tom slučaju očigledno je i da je u manjini i da ne čudi da ga, zbog načina na koji je ušao u politiku, srpski blok vidi kao čoveka koji je "izdao" njihove "nacionalne interese". To je pojačala i izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Pinku, da nije iznenađen niti je oduševljen svim potezima novih crnogorskih vlasti. "Njima je važnije da su oduševljeni u Stejt departmentu i u Briselu nego u Beogradu… Neću da se mešam u njihove unutrašnje stvari."

Zanimljivo je da u ovoj političkoj krizi, koju mnogi procenjuju kao najozbiljniju od 30. avgusta 2020, svi govore o testu kojem je izložena ekspertska vlada Zdravka Krivokapića. Ali, niko ne uvodi u političku analizu mogućnost da premijer testira koliko je stvarno političko raspoloženje koje može da obezbedi poželjne promene u funkcionisanju političkog sistema, koji je 30 godina građen na nacionalističkim narativima, korupciji i političkoj manipulaciji. Koliko je realna mogućnost da bi moglo doći do ostavke Krivokapića i još ozbiljnije političke krize, pa i do vanrednih izbora? Ukoliko u ovoj igri "crvenih rukavica" premijeru dosadi da prima udarce po prstima iz skupštinskih klupa na svaki predlog vlade i onda kada još nije ušao u proceduru, ta opcija se čini mogućom.

PODIZANJE TENZIJA

Očigledno je da tu mogućnost ozbiljno razmatra DPS. Izvođenjem sledbenika patriotsko-komitskog bloka na ulice nesporno pokušava ne samo da destabilizuje aktuelnu vlast i pokaže da još uvek nisu svi konci ispušteni iz ruku, već i da održi u "kondiciji" one koji ovu političku grupaciju vide kao zaštitnike svega crnogorskog. I, naravno, da zadrži biračko telo koje bi moglo uskoro da počne da menja strane.

Ulični protesti "komita" koji se već nedeljama ponavljaju u pojedinim crnogorskim gradovima suštinski imitiraju prošlogodišnje "litije", koje su doprinele promeni vlasti na izborima. Nakon incidenta kod Nikšića, u kojem su protestanti zaustavili službeno vozilo u kojem se nalazila njegova ćerka, Krivokapić je direktno za organizaciju optužio bivšeg direktora policije i sadašnjeg savetnika za odbranu i bezbednost predsednika Crne Gore Veselina Veljovića, koji je "svoj štab iz policije preselio u štab paralelnog organa, koji rukovodi Komitsko-patriotskim pokretom". Krivokapić pritom tvrdi da "ovo sve finansira organizovani kriminal u dosluhu sa političarima, jer oni na taj način čuvaju svoje interese".

Veljović je to demantovao, prebacujući Krivokapiću da je odgovoran za destabilizaciju zemlje time što su on i vlada "uz sve probleme sa kojima se država suočava, kao prioritet postavili etnički inženjering na štetu Crnogoraca i manjinskih naroda". Svoj demanti Veljović je završio rečima: "Radije sa njima (patriotske organizacije) i jedan dan nego sa dušmanima svega crnogorskog", koje nikako ne vode ka smirivanju tenzija. Naprotiv.

Inače, povod za proteste je bila najava da će MUP promeniti Odluku o kriterijumima za dodelu državljanstva. U međuvremenu je Vlada odustala od toga, protesti nisu prekinuti, a političku stvarnost Crne Gore su ove nedelje obeležili i izrazi zabrinutosti Evropske komisije, te ambasada SAD i Francuske u Podgorici, koji su apelovali na što hitnije otvaranje političkog dijaloga, pozivajući na "suzdržanost i odbacivanje svakog vida nasilja". U saopštenju francuske ambasade se navodi i da "ne bi bilo razumno da se pokvari odlična slika o zemlji koja je neophodna za njen ekonomski oporavak".

Da li će ova tri kamena spoticanja zatvoriti specifičan crnogorski bermudski trougao u kojem će potonuti brod demokratije, videće se vrlo brzo. Činjenica da premijer sve češće podršku traži direktno se obraćajući javnosti i iznoseći svoje stavove posredstvom Tvitera, možda govori o tome da on svoju "misiju" vidi kao znatno distanciranu od politikantske prakse crnogorskog političkog igrališta.