Čim se uključio na Ibarsku magistralu, kod Ljiga", reporter "Vremena" je primetio dobar broj autobusa na stajalištima, benzinskim pumpama, usputnim kafanama, gde su putnici kolektivno odmarali. Policija je na tim mestima uredno zaustavljala saobraćaj, da putnici namernici pređu sa jedne na drugu stranu puta. Već od Gornjeg Milanovca, prema Takovu, ušlo se u kolonu autobusa, koja je gmizala na svečanost otvaranja dela auto-puta Koridora 11.

Kad stig’o na lice mesta, na tu Takovsku petlju, reporter im’o šta vidi, hiljade ljudi je zauzelo sve petlje, vijadukte i nadvožnjake. Novinar se nekako probije na glavno lice mesta, jednu od traka auto-puta, na nadvožnjaku pletenice balona u crveno-belo-plavoj, i zeleno-plavo-crvenoj boji, na putu bina zastrta sivim itisonom, mikrofoni, tabla na kojoj piše "Koridor 11, Južni krak, Ljig–Preljina"…

PONČO MINISTARKA: Program, koji ide direktno na RTS-u, već u toku, govori SNS predsednik Ljiga, u svom prazničnom kosačkom odelu i dvobojnim cipelama, hvatamo, Očekujemo povećanje zaposlenosti… stavljanjem u pogon trafo stanice povećane su mogućnosti ulaganja, kako domaćih, tako i stranih investitora… Mi ćemo dati doprinos Srbiji kakvu naš premijer gradi…

Reporter nekako nađe mesto među silesijom novinara i kamermana, od koji’ mnogi, sa iskustvom slikanja svadbi, stigli u oni SNS autobusi, uzme zabeleži voditeljku, plavo žensko, tesan plavi komplet sa ukršteni zlatni mačevi na mestu gde džepovi, koja najavi SNS gradonačelnika Čačka, koji uze reče da žele da uživaju u putu, te da daju punu podršku vladi i premijeru… Nastupi folklor iz Čačka, Čuvam ovce u malo livadče/ putem ide Mile svira u svirače… hiljade SNS aktivista, kamufliranih u narod, dade aplauz sa svih nadvožnjaka i vijadukata.

Protokol i obezbeđenje uzeše razmiču prostor oko bine, pomeriše i Bakija, na putu od Ljiga nasta grupisanje, stupiše ministri, gospodin ministar vojni, pa ministar prosvete, SPS Antić, drugarica Slavica, gospoda i gospođe ministri, Knežević, Udovičić, Brnabić, prvi Krkobabić, gospoja što ministrica pravde, dominantna ministarka et potpredsednica Zorana, u plavu kosu, plavi pončo, svilenu bluzu, crvene usne, crveni nokti, prstenje i biserje…

Nastupi SNS predsednik Milanovca, koji iščita da duguju veliku zahvalnost premijeru, da je u jednoj godini urađeno više nego prethodnih 30, te da će auto-put poboljšati privredni i svaki drugi razvoj, a turistička ponuda postati interesantna domaćim i stranim turistima… U sve se postroji potpredsednik Skupštine Arsić, sa dve ženske raspuštene kose pristupi Putevi Drobnjak, pređe u obred pozdravljanja sa ministri, posla poljubac dominantnoj Zorani, koja je definitivni bila u senci ministrice pravde, svetlo mantilče, ljubičasta torba o desno rame, adekvatna suknja boje lila.

Reporter opazi da SPS ministarka Slavica raskopčala svoj šareniš kaputić, ubeleži da u zvanice prisutan Dragan Jovanović od Topole, potpredsednik Veljine Nove Srbije. Velja ne bio prisutan, javno rek’o da, iako auto-put započet u njega ministrovanja mandatu, nije pozvan, i da ponosan što ne bio među portiri i čistačice, koji avanzovali u ministre i čelnike javnih preduzeća.

Voditeljka objavi da sad čekaju Vučića, koji će, u to ne sumnja, stići, jer dolazi sa direktorom Koridora gospodinom Dmitrom. Sve se okrete ka Čačku, gde pončo ministarka Zorana već hitala, krenuše aplauzi od Čačka, prođe glas da gospodin Vučić stig’o šleperom, da uspešno savlad’o sve tunele. Eto ti šefa protokola Vlade, razgrnuše novinare, eto i gospodina Vučića, kome su u zagrljaj padali odabrani SNS aktivisti koji su najviše ličili na građane. Vučić gospodin, plave farmerke, tradicionalne braon cipele, sako koji ne bio plave boje, pope se na onu sivi itison binu, uze maše levo i desno, kamuflirani aktivisti SNS-a sa nadvožnjaka i vijadukata su odgovarali.

Kad Vučić gospodin levom rukom potera kosu udesno, sa bine se prvo javi direktor Koridora, koji vozio Vučića kroz tunele, i kao Dmitar reče, Mi danas ne bi stajali ovde, i ovog puta ne bi bilo, da nije bilo velike podrške premijera Vučića, svi dadoše aplauz, najveći aplauz dade pončo ministarka Zorana, prvi Krkobabić, koji delovaše odsutno, uključi se na vreme.

Reč dobi ministar ekonomije Azerbejdžana, koji neodgovorno, na ruskom, reče da je ugovor o izgradnji auto-puta potpisan 2.2. 2012, nastavi nadugačko, kamermani se sporečkaše sa SNS aktivistima što slikaju svadbe, obezbeđenje naredi mir i tišinu. Dođe na red ministarka Zorana, koja istorijski reče, Dobar dan, poštovani predsedniče vlade Republike Srbije gospodine Vučiću…

"KORIĆENJE REKA": Podigoše mikrofone, Vučić gospodin se obrisa platnenom maramicom, još jednom levom rukom potera kosu u desno, mahnu levo, mahnu desno, pa reče, Hvala vam poštovani narode, vama kojima nije bilo teško da dođete i da se radujete uspehu i napretku Srbije. Moj najveći utisak, posle nekoliko kilometara koje sam prešao u šleperu, a neki su govorili da šleper ne može da prođe, a ima bar metar i po viška prostora, to nije najveći utisak, moj najveći utisak je što vidim ovoliko ljudi, koji su zadovoljni i srećni jer vide da Srbija napreduje i da joj ide bolje, mnogo vam hvala što ste došli, što ste sa nama… Sa svih vijadukata i nadvožnjaka aktivisti SNS-a, kamuflirani u građane, odgovoriše aplauzima, povicima Vučiću, Vučiću… Ne damo te, Vule, reporter ubeleži i pojedince koji su, kanda su to dočuli od Slaviše Lekića, euforično vikali, Vučiću, šleperu!

Vučić gospodin se vrati na 40,4 km puta, 66 mostova, 7,5 km ograde za buku, "korićenje reka"… da sve ko u Austriji, da ovaj put nešto što najviše želeo u životu… povezaćemo Srbiju kilometar po kilometar, povezaćemo gradove i ljude, dovesti investitore, uposliti ljude… Ujedinićemo Srbiju, nema boljeg zadatka, ni većeg zadatka, put nije samo traka asvalta provučena kroz neki kraj, put je mnogo više od toga, put je dokaz da se krećeš, da ideš napred, da si sposoban, da želiš još više, još dalje… Pončo Zorana dade prvi aplauz, prihvatiše vijadukti i nadvožnjaci, svi ministri dadoše doprinos, prvi Krkobabić se uključi u poslednjem trenutku.

Gospodin Vučić bez pauze nastavi čita svoj naučni rad, koji je imao dosta književnih, pa i pesničkih, elemenata, Stajali smo u mestu, bili zemlja bez imena, ne možeš da veruješ zemlji koja nema puteve, iz nje se odlazi, a retko ko se vraća, zato su putevi važni, njihovom izgradnjom omogućujemo život, svaki naš put je novi cilj. Pa citira Eliota, da zemlja može da stigne dalje od najvećih snova i najvećih nadanja, te da zato gradimo puteve, zato je toliko srećan, jer smo sve bliži da gradimo sve više…

Pa potegnu Tvena Marka, obogati njegovu životnu sentencu, pređe na Kavafija… nastavi da 40 kilometara od Ljiga do Preljine nije sve, koliko sutra su u Grdelici, Pirotu, Nišu, sve do Bugarske… Pončo ministarka opet prva dade aplauz, istaknu se i ministarka u suknjici boje lila, priključiše se vijadukti i nadvožnjaci, prvi Krkobabić se uključi na vreme…

Nastavi se proza i poezija, Nastavićemo da gradimo put i kopamo tunele, nastavićemo da asvaltiramo, nećemo dozvoliti da nam okovi prošlosti uskrate mogućnosti budućnosti… nastavićemo da ulažemo u infrastrukturu, puteve… Srbija je danas pronašla još jedan dragoceni delić sebe, i to će nastaviti da traži sa svakim novim putem, sa svakim novim kilometrom, a vama hvala dragi sugrađani, i drugi koji se danas raduju, hvala vam što pokazujete ljubav, predanost i privrženost svojoj otadžbini, i što pokazujete da ljubavlju i nadom možemo da pobedimo svaku mržnju, hvala vam na svakoj vrsti podrške, jer bez vas ne bi uspeli da napravimo ništa… Svi ministri ko jedan dadoše aplauz, samo što ne popustiše ograde i bankine na vijaduktima i nadvožnjacima, SNS aktivisti, kamuflirani u građane, su za vikačima ponavljali, Vučiću, Vučiću…

Dođe na red presecanje vrpce, Vučić dozvoli da to spontano, i iz zaleta, urade deca iz folklora. Premijer i ministri sedoše u brze mašine i odoše novim auto-putem, koji će za građane biti otvoren tek u kasnim popodnevnim satima. Sve naroda sa nadvožnjaka i obilaznica se srga u povlačenje. Jedan je za sebe drž’o banku, Ua, sačuvaj bože, jeste dobro urađeno, i sve viko da je bilo 150.000 naroda. Policija je sve, i one što pitali, Je l’ ima još nešto, il’ se odma’ ide kućama, usmeravala ka autobusima koji su se primakli petlji.