Biciklizam – Vuelta d’Espanja
Trijumf Zveri
Uzimajući u obzir koliko je puta Primož Roglič pao ove godine – a padao je i na Tur de Fransu i na klasiku Pariz–Nica – počeo je da se pronosi glas kako Rogliča može da zaustavi samo on sam: padovima
Autor: aleksandar stanojević
Razglednica
Ako se Jerko vrati…
O palatama slavnih bokeljskih pomoraca i trgovaca koje su kupili tajkuni i rođaci političara, o tome zašto Škaljari nisu poznati po brojnim crkvama i kako je Italijan na vrhu Lovćena zaprosio mladu Cetinjanku
Godišnjica pada Knina
Bilo je gotovo pre nego što je počelo
U koloni se zajedno kreću tenkovi i mopedi, samohotke i motokultivatori, razne vrste traktora i teški šleperi, konjska kola zakačena za luksuzne "mercedese", preko noći sazreli dečaci od 13 godina za volanima "jugića" ili "tamića", gomile starica u crnini potrpane u traktorske i kamionske prikolice. Sa Oštrelja, iz komande Drugog krajiškog korpusa VRS, šaljem vest da su hrvatske snage ušle u Knin – tu vest Tanjug do danas nije objavio
Japan – Hronika olimpizma, privrede i društva
Brže, bolje, skuplje
Dosije o pet Olimpijskih igara, od kojih su jedne bile izgubljene u ratu, o japanskom privrednom čudu i "keiretsu" savezništvima kompanija, biznismena i državnih službenika, o tome kako je "Japan inc." 1980-ih godina izazivao u Americi onakve fobije kakve danas izaziva Kina, o piscu Jukiju Mišimi kao poslednjem samuraju, o spektaklu bez gledalaca na stadionu od japanskog kedra i ariša, a malo i o deforestaciji Bornea
Tur de Frans 2021.
Dominacija Tadeja Pogačara
Pogačar, koji je važio za jednog od najperspektivnijih mladih vozača, prošlogodišnjom senzacionalnom pobedom pridružio se samom biciklističkom kremu, da bi ovogodišnjom odbranom Tura – i to kakvom odbranom – najavio pohod na ono što su, u istoriji biciklizma, uspevali da dostignu samo najveći poput Žana Anketila, Fausta Kopija, Edija Merksa, Bernara Inoa, Migela Induraina ili Krisa Fruma
Šta su nama Novak Đoković i Nikola Jokić
Jedini Džokeri Srbije
"Dvojica vrhunskih asova mogu biti uzor da ‘ništa nije nemoguće’ i da svako od nas, ukoliko uloži u sebe, može dostići možda ne baš Đokovića i Jokića, ali neki nivo koji podrazumeva prepoznavanje i zasluge, bez obzira na to što potiče iz društva koje je na evropskoj periferiji i koje, što je posebno važno, sebe često kolektivno doživljava kao žrtvu svega i svačega", kaže za "Vreme" antropolog Ivan Đorđević. "Ne moramo biti ni neki zagriženi ljubitelji nekog sporta ili sportiste posebno, pa ćemo slično da reagujemo", nastavlja vanredna profesorka psihologije sa Fakulteta za sport i fizičku kulturu Ana Orlić. "Ta njegova pobeda biće i naša"
Portret savremenika – Zoran Đorđević, ministar u Vladi Srbije
Ministar za gafove i propuste
Njegov se resor bavi radom, a radnici ga ne zanimaju, ni živi ni mrtvi. Zatim je tu zapošljavanje, a žmuri na iskorišćavanje indijskih radnika u Srbiji. U nazivu ministarstva stoji i da je ono zaduženo za socijalna i boračka pitanja. Porodilje primaju par stotina dinara, a veterani protestuju pod šatorima u Pionirskom parku u Beogradu
Iz ateljea
Ja sam konceptualno delo
Sa Rašom Todosijevićem i Marinelom Kožulj, razgovor povodom najnovijeg uspeha u njegovoj karijeri, o svemu i svačemu, a najviše o umetniku i umetnosti u Srbiji
Kultura jezika i patriotizam – Zavičaj, domovina, država
Slatko je i slavno za otadžbinu umreti
Šta je otadžbina? Svakodnevna reč. Ali šta zaista osećamo kada govorimo o svojoj otadžbini? Da li smo spremni da poginemo za nju? Ne apstraktno uz piće za kafanskim stolom, nego da zaista, iz ubeđenja, damo život za nju? Da li smo spremni da na poziv otadžbine ostavimo roditelje, ostavimo svoju decu? Da li razlikujemo rodoljublje i patriotizam od šovinizma? I šta ako na čelo naše otadžbine ili domovine zalegnu štetočine koje je po našem mišljenu upropašćavaju
Smrt Mirjane Marković (1942–2019)
Amanet raspada i propasti
Milionima koje su pljačkom prikupili članovi porodice Mirjane Marković i njima bliski krugovi, obezbeđena su nova pokolenja, potomci koji se danas školuju u prestižnim školama svuda po svetu, a koja baštine ista moralna i(li) politička načela. U prevodu to znači da će nasleđe ove žene trajati još dugo posle nas, a da će posledice njenog delovanja, delovanja njenog supruga i njihove klike, koja je i danas na vlasti – osećati i naši unuci. A to se, gospodo, ne oprašta. Čak ni posle smrti
Intervju – Branka Prpa
Od ljudske krvi ruke se ne mogu oprati
"Zašto Vučić nije demisionirao kada je Slavko ubijen? Zašto nije podneo ostavku kao ministar informisanja, ostavka je moralni čin. Zašto nije rekao: pošto se ovde dešava nešto s čim ja nisam upoznat, ja neću da zbog toga snosim odgovornost, i demisionirao. Ali ne, posle svega toga, taj zakon o javnom informisanju i dalje je bio u funkciji sve do pada Miloševića. I sad kaže – šta? Da ne zna ništa? Pa, neće biti"
Kratka istorija muzike Havaja i više od toga
Hula bluz – muzika izgubljenog raja
Vulkanska lava možda guta Havaje, ali muzika ne prestaje da svira! Havajska muzika je predstavljala četvrtinu prvih gramofonskih ploča objavljenih početkom dvadesetog veka, direktno je uticala na stvaranje kantrija, a visoko su je cenili i Nemci koji nisu bili nacisti za vreme Drugog svetskog rata. Štaviše, jedan pruski koncert-majstor vojnog orkestra prvi ju je zapisao i potom modernizovao, omogućivši celom svetu da uživa u muzici izgubljenog raja
Portret savremenika – Vojislav Šešelj, osuđeni ratni zločinac
Nosilac ordena za govor mržnje
Politički intonirana ili ne, presuda Šešelju će staviti makar jednu tačku u njegovoj bogatoj biografiji. Mehanizam za međunarodne krivične sudove izrekao je 11. aprila presudu po kojoj je Vojislav Šešelj ratni zločinac osuđen na 10 godina zatvora. Tačka. Da li će to biti tačka i na njegovu poslaničku karijeru u srpskom parlamentu, u ovom trenutku nije izgledno, zato što ga bez svake sumnje državni vrh podržava i ostaje nem na nove ispade i pretnje
Srbija i Kosovo – 2018. godina raspleta (17)
Koji zavet?
Skeptičan sam kad je reč o svim zavetima, zakletvama, zaveštanjima, mitovima itd., jer se oni nude kao otkrovenja obavezujućih večnih istina o kojima nema diskusije. Ali, ako bih baš morao da izaberem neki kosovski zavet koji mi se čini prihvatljivijim od drugih, onda to ne bi bio ni Milošev ni Lazarev, nego jedan zaboravljeni zavet. Mislim na amanet koji je, u Višnjićevoj pesmi Početak bune protiv dahija, Murat na samrti ostavio svojim naslednicima
Portret savremenika – Tomislav Nikolić, penzioner
Nemiri trećeg doba
Bilo da su njihovi međusobni sukobi i animoziteti stvarni ili su samo bacanje prašine u oči, Vučić i Nikolić su uvek do sada postizali dobar kompromis. Jedan je dobijao vlast i moć, a ni drugi nije ostajao kratkih rukava
Kult ličnosti
Bogovi među nama
Ne može svako da bude vođa. Ne grade se svakome spomenici za života, imenuju po njima gradovi i ulice. Ne stremi svaki šef države ili vlade tome da ga obožavaju mase, da mu pišu pesme, da mu se ministri bespogovorno pokoravaju, da bude bezgrešan, da bude božanstvo. To su ljudi posebne fele. Jedno im je zajedničko bez obzira na ideologiju: svi su prikriveni ili otvoreni diktatori i grade kult ličnosti da bi mogli nesmetano i doživotno da vladaju
Elvis Aron Prisli (1935–1977) – Četrdeseta godišnjica odlaska
Elvis Prisli ili sve ono što se ne sme
Kad je otpevao svoj koncert za koji će se ispostaviti da je poslednji, Elvisu je moralo biti jasno da ih nije još mnogo preostalo. Urušavanje tela uzelo je maha, bizarni strahovi ga nisu napuštali, samo je na sceni i dalje bio Kralj, pevajući snažnije od svog srca
Požari
Šume se nekuda sele
Istraživanje koje je kombinovalo klimatski model i ponašanje vegetacije i koje su sproveli francuski naučnici Žoel Gujo, paleoklimatolog iz Evropskog centra za geonauku, i Volfang Karamer, naučni direktor Mediteranskog instituta za biodiverzitet i ekologiju, pokazuje da će se šume do kraja veka seliti na sever, a da će Sredozemlje polako postajati pustinja
Pola veka
Prvi i poslednji srpski rokenrol film
Kad budem mrtav i beo, jedan od najmalobrojnijih filmova koji opstaju u svoj svojoj izvornoj veličini i snazi zauvek, uprkos promenama koje potresaju i redefinišu kreativne oblasti u kojima su stvoreni
Vreme 1373, 26. april 2017
Intervju – Dževad Karahasan, pisac
Čovek razgovora
"Ta igra nesporazuma između Zapada i Istoka koje neko možda namjerno izaziva, ili se oni sami proizvode – ne znam, nije moje da to tumačim, ali u svakom slučaju nam strahovito škodi"
Izložba – Ko je Soko, taj je Jugosloven
Koreni napuštene tradicije
Nakon dve decenije postojanja, Muzej istorije Jugoslavije izložbom o Sokolskom pokretu između dva svetska rata najavljuje početak bavljenja periodom Kraljevine Jugoslavije, kao i buduću stalnu postavku
In memoriam – Omar Šarif (1932–2015)
Čovek časti i rata
Egipatski glumac Omar Šarif umro je 10. jula u Kairu. Njegovim odlaskom kao da se završava epoha u kojoj je film umeo da bude više od umetnosti, da formira i menja sliku sveta, a filmski likovi su mogli da ljude čine boljima
Kultura sećanja
Šta si radio ‘93, tata
Duh Voje Šešelja lebdi nad Srpskom naprednom strankom i ona je od njega neodvojiva. Sa istom bezobzirnom arogancijom on je pravio Veliku Srbiju, a oni Beograd na vodi i brzu prugu do Pešte. Ni njima, kao ni Voji Šešelju, argumenti ne znače ništa: važna je njihova volja
In memoriam – Vlada Divljan (1958–2015)
Na vest o smrti gospodina V. D.
U Beču, u 57. godini, umro je Vlada Divljan, jedan od najznačajnijih autora jugoslovenske i srpske muzičke scene
