U tri lepe Dragana Todorovića
Spektakularni spektakli
Dragan Todorović hroniči (period 2014–2016), putujući bliže i dalje po Serbiji, i peške i autobusom i vozom, obilazeći pa smesta opisujući manifestacije različitih namer(enij)a i dostignuća
Autor: [email protected]
Godišnjica mitrovdanskog Ustava Srbije
Svođenje na pravu meru
Ustav ćemo menjati ako se vlasti toga dosete, ili im neko tako naredi
Slučaj Karić
Bogoljub po drugi put među Srbima
Pobedom Tomislava Nikolića na izborima 2012, na vlast dolazi koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke. U Skupštinu, posle više neuspešnih pokušaja, tako ulazi i Pokret Snaga Srbije, odnosno Karići – Bogoljubov brat Dragomir i supruga Milanka. Oboje će na listi SNS-a ostati i posle izbora 2014. i 2016. Kako stvari stoje, uskoro će im se pridružiti i sam Bogoljub Karić. Jer, deluje da uopšte nema smisla govoriti "ako zastari" drugi postupak protiv njega, nego "kad zastari"
Intervju – Dubravka Ugrešić
Odgajanje za konobara
"Sve su te državice koje su se izmigoljile ispod trupla bivše Jugoslavije besmislene, muzejske i neodržive. Da bi se vladajuće klike održavale na vlasti i osigurale privid funkcioniranja takve države, one moraju držati u strahu svoje vlastite građane. Ti građani više ne postoje, oni su osiromašeni do krajnjih granica, njihova je jedina funkcija da se ponašaju kao taoci klike na vlasti ili kao gledaoci u kakvom provincijskom prašnom kazalištu"
»Vreme« protiv nasilja
Dok država ćuti
Kada je reč o nasilju u porodici i nad ženama, neophodna su sistemska rešenja, a ne obećanja bilo kog političara da će se angažovati u konkretnom slučaju, neophodno je da se medijska struka ponaša odgovorno i da se ukaže na pravi uzrok nasilja, neki su od zaključaka tribine
In memoriam – Bogdan Denić (1929–2016)
Čovek koji je odživeo sve
Otišao je jedan od poslednjih velikih ljudi, neko bi rekao avanturista i šarmera XX veka. Profesor sociologije i doktor u Americi i na Sorboni, autor mnogih knjiga i članaka i do kraja života demokratski socijalista i aktivista, imao je život kakav bismo mi, skrušeni smrtnici, samo poželeti mogli
Milan Nedić – Revizija prošlosti
Hajde malo o činjenicama
U Nedićevoj Srbiji oca su mi ubili odvodeći ga iz Topovskih šupa, majku u dušegupki vozeći je kroz Beograd, za moju sudbinu Milan Nedić nije bio odgovoran, jer sam se našao u Novom Sadu gde je vladao mađarski regent Mikloš Horti. Da li se mene lično tiče diskusija o eventualnoj rehabilitaciji Milana Nedića? Pa, tiče me se. Ovde, međutim, nije reč o tome
Moje nove godine
Salivanje strave
Sećam se sedamdeset i pet proslava novih godina. Ovde ću pomenuti neke, koje mi se čine značajnije od drugih: kada sam izlivao olovo sa ocem i bacao ga u vodu, što se kod nas danas zove salivanje strave, kada sam gledao kako vaške beže od samrtnika, dramatizovao "Jamu" Ivana Gorana Kovačića, posmatrao Peku Dapčevića i Milovana Đilasa, igrao valcer sa svojom ženom na ulicama Beča
Buldožer – Pljuni istini u oči, 40 godina kasnije
Koliko gluposti čovek može da izdrži ako ide peške
Četiri decenije su prošle od izlaska kultnog prvenca Buldožera, "magazina za daltoniste, bicikliste, rok gitariste, djecu i vojnike, teške bolesnike, profesore i grobare, striptizete, psihopate, konduktere i mornare"
Kultura Cincara
Kameleoni Balkana
U Srbiji Cincari imaju status etničke i kulturne manjine, a uprkos zahtevu cincarske zajednice, nedavnom odlukom Vrhovnog kasacionog suda, država je odbila da Cincarima prizna status nacionalne manjine. Ko su Cincari, kakav su trag ostavili u istoriji Srbije i kakva im je kultura
Kultura sećanja
Zastava 1300
Ovo je 1300. broj "Vremena", pa nam je palo na pamet – eto tako – da se setimo i tog automobila iz Torina i Kragujevca, po meni najuspešnijeg, mada ne i najviše proizvođenog. Tristać je bio dečački san šezdesetih, službeno vozilo cele države na radnom nivou i, uopšte, jedan sjajan auto
70 godina Ujedinjenih nacija
Porodica nastala iz ratnog pepela
Kada se pogleda slika današnjeg sveta, preovlađuje osećaj da se ideali o trajnom globalnom miru nisu obistinili. Ipak, dostignuća UN-a u planetarnom razvoju su neosporna. Neprocenjiv je doprinos u dekolonizaciji, iskorenjivanju smrtonosnih bolesti, odbrani ljudskih prava i vladavini zakona
Nikola Petrović, prilozi za biografiju
Prvi direktor Srbije
Afera Prisluškivanje izbacila je u medijsku orbitu čoveka čije ime pre toga nije smelo ni da se pomene. On se odlično snašao u toj ulozi i zatražio da televizije javno prenose poligrafska ispitivanja, a iza javnog nastupa ostalo je more nejasnoća i nepoznanica
Intervju – Duško Gojković, džezer
Šta bi rekao Dejvis Majls
"Ti znaš šta je Guča – ljudi opasno sviraju, ovi naši Cigani. Malo jeste raštimovano, ovde-onde, ali kad počnu da sviraju, groove je to. A onda mi iz diskografske kuće Enja Records, za koju snimam godinama, kažu: ti treba da snimaš s njima. Objasnim Ekremu Sejdiću da producent hoće da me snima kako sviram s njima, a oni da me prate. Pitam, hoće doći u Minhen? Ne, to ne valja. U Beograd? Ne, i to im je veliki grad. Hoće tamo gde mirišu ćevapi. I odem u Vranje. Prvog dana bilo je malo kruto, snimali smo u kući Bore Stankovića. Oni stanu ukrug i sviraju. Sviramo, završimo, odjedanput tišina u krugu; pored mene Ekrem s njegovom trubicom, okrene se, dâ mi ruku pa mi kaže: ‘Gosin profesore, bata Dule – sad si naš.’ Primaju me u pleme!"
Intervju – Jasminka Petrović, književnica
Džaba ste ratovali
"Svedoci smo da kultura i umetnost podižu srušene mostove na Balkanu i dobrim delom obavljaju posao političara. Mladi se povezuju kroz različite projekte i ucrtavaju neke svoje putanje. Sklapaju se novi poslovi, prijateljstva, brakovi... Autobusi opet putuju od Vardara pa do Triglava"
Kultura sećanja – Jedan performans, jedna izložba i jedna predstava o holokaustu
Moj krik iz dečjih usta
Osećam obavezu da govorim o holokaustu. Sve veću, što nas je manje živih koji možemo da svedočimo o tom Vremenu Zla. Istovremeno mi se sve besmislenije činilo to što imam da kažem, činilo mi se da malo ko želi da čuje, želi budućnost koja se seća mojih strašnih vremena. Pogotovo u Srbiji, u Beogradu, koji su tako temeljno očišćeni od Jevreja. A onda su učenici Treće beogradske gimnazije kriknuli na pozornici Bitef teatra. Taj krik devojčica i momaka sedamdeset godina mlađih od mene bio je moj urlik, moj protest što je svet takav, kakav jeste, moj vapaj za roditeljima, plač za svim mojim mrtvima, za koji ja nisam nikad bio sposoban
Monografija – O pozorišnoj muzici Predraga Vraneševića
Zvuk scene
Knjiga Ulaz slobodan posvećena muzici koju je Peđa Vranešević uradio za preko stotinu pozorišnih predstava važan je iskorak u borbi protiv zaborava, koji inače hronično podriva temelje našeg samopoštovanja
Eksproprijacija i "Beograd na vodi"
Zavesa za manipulacije
"Beograd na vodi" je posledica teške nebrige i ideološkog nasleđa da se zloupotrebom instituta eksproprijacije ostvaruju nečiji privatni interesi, a ovaj zakon o utvrđivanju javnog interesa je klasična zloupotreba tog instituta
Intervju – Vesna Goldsvorti, književnica
Roman u Londonu
„Gorski je prevashodno roman o Londonu. Međutim, svi glavni junaci su u London stigli natopljeni politikom istoka i juga Evrope, i svoje otadžbinske priče upisuju u istoriju Britanije na jedan polifon, mnogoglasni način, često u protivurečju jedni s drugima a i sa samima sobom. Gorski je ruski patriota, čak i nostalgičan u odnosu na predjeljcinovsku Rusiju, ali istovremeno je i Jevrejin koji nosi određenu svest o tome da nije ’slovenska duša’. Natalija, u koju je zaljubljen, sanja da pobegne iz Rusije po svaku cenu, ali na Zapadu ne zna šta bi sa sobom. Nikola je beogradski tinejdžer čak i kada se približava četrdesetoj. U Englesku stiže u bekstvu od mobilizacije, kao čovek bez politike, ali i bez strasti; on je na neki način predstavnik srpske ’izgubljene generacije’ koja se devedesetih rasula po svetu i koja je moj pandan izgubljenoj generaciji Ficdžeralda i Hemingveja"
Povodom januarske turneje Marka Brecelja
Brec(elj)anje na zvezde
Na svojoj januarskoj panonskoj turneji i tokom celodnevnog programa u Novom bioskopu Zvezda u Beogradu, Marko Brecelj je delovao i sjajno i jadno – onako kao stari, nadareni prijatelj koji se tvrdoglavo opire promenama
Godišnjica – Mihailo Lalić (1914–1992)
Krleža našijeh strana
Oktobra ove godine navršio se vek od rođenja Mihaila Lalića, a 30. decembra biće dvanaesta godišnjica njegove smrti. Odlomak iz većeg eseja koji objavljujemo podseća na opus ovog velikog pisca i svedoka Drugog svetskog rata
