“Tužna je ova civilizacijska inverzija koju živimo. Nekada ste, ako ste bili iz unutrašnjosti, slali sina i ćerku u Beograd na školovanje, ćerka da bude učiteljica, nastavnica ili doktorka, sin inženjer ili arhitekta. Danas smatrate da ste uspeli ako vam je sin u nečijoj privatnoj vojsci, bodigard koji zavodi red i viče da je gospodar Beograda, a ćerka vam je starleta, svi je znaju i učestvuje u rijalitiju. I šta raditi sa decom koja idu u ozbiljne škole, poput Matematičke gimnazije, šire slavu ovdašnjeg srednjoškolskog ili fakultetskog obrazovanja po svetu? Da se ne lažemo, šta oni imaju da traže ovde? Koja im je perspektiva? Ali baš zato neko mora i da ohrabri te ljude, da se ne boje, jer je ova zemlja i njihova. I šta mogu da urade? Pa da glasaju!”
Zahtevi koje su paori ovih dana izneli pred Vladu RS gotovo su identični prolećnim i ponovo se traži, pre svega, povećanje subvencije po hektaru na 300 evra. Da sve bude još paradoksalnije, budžet za poljoprivredu je najveći u modernoj srpskoj istoriji, dok sa druge strane imamo gotovo izvestan bankrot najmanje polovine subjekata kojima je ovo primarna delatnost
Posle propasti EPS-a pre dve godine zbog lošeg upravljanja naprednjačkog kadra iz Obrenovca, sada je na red došla Pošta, koja živi od usluga koje svi dobrovoljno plaćamo i osećamo se dobro kada vidimo svoje poštare. Ono što nisu uspeli da unište jedan Aleksa Jokić, jedan od glavnih Vučićevih ljudi za “ljudske resurse” od 2012. godine naovamo i docnije naprednjački direktori, ugrozio je Zoran Đorđević (na slici)
Gnev jednom raspomamljene ljudske supstance reži kao pas, nema joj druge. Kada se suoči sa ništavilom svojih praznih perspektiva, njen očaj zadobija moćnu spiritualnu auru. Smejati se vasioni u lice, dovikivati se sa njom kroz megafon božanskog, malom čoveku daje onaj neophodan podsticaj da zvukom napadne hudi ćorsokak u koji se sred svih tih prostranstava neočekivano zapleo. Deluje li vam ovo kao trip na esidu? Ne, to je novi album sjajnog beogradskog benda sv. Pseta
Krenulo je obustavom rada u Pošti, nastavilo se barikadama poljoprivrednika i štrajkom upozorenja zdravstvenih radnika, a najavljeni su protesti privatnih vrtića, advokata, prosvetnih radnika... Šta svi oni traže, zbog čega i kako
Kao i danas, pre sto godina Evropom je lutalo na stotine hiljada ruskih emigranata. Jedan od njih, Boris Skosirjev, proglasio se kraljem Andore uzevši ime Boris I – i vladao punih 13 dana
Premda u potpunosti lišen čak i bledih primesa aktivističke oblande, ovaj je Filiberov film, povrh svega drugog, i rečito i sveobuhvatno podsećanje na moć i značaj empatije
“Kad se gleda kroz kameru, sve izgleda malo dalje, vidi se cela linija u polju koja gori. Ne možete da vidite ruske tenkove jer su sa druge strane, a ukrajinski sa strane na kojoj se nalazim su maskirani, ne mogu baš lako da se vide. Kroz kameru vidite kako ceo horizont gori”
Detalj koji gledaoci previđaju, a na koji vam skrećem pažnju jeste komunikacija u ovoj emisiji – bez obzira na ishod, pobednici i poraženi sa velikim poštovanjem govore o svojim takmacima. Naravno da im je stalo do pobede, ali nikada nije zabeleženo vređanje protivnika. Pobeđuje uvek bolji
Havijer Milei “počistio” izbore u Argentini – gurajući zemlju u nepoznato, prateći stope Donalda Trampa. Da li su njegove mlade pristalice iz srednjeg i nižeg sloja u besu glasale protiv svojih interesa
Zanimljivo je kako eklatantan primer cenzure i nasilja (pretnja je takođe nasilje) nije postao politička činjenica makar i trećeg reda, jer se o njoj akteri naše političke scene nisu uopšte oglašavali
Nećemo mnogo pogrešiti ako izvedemo zaključak da Žarko Laušević zapravo nema lošu ulogu u svojoj karijeri, i da je bio dobar, vrlo dobar ili odličan čak i u filmovima koji možda nisu bili dostojni njegovog talenta. On je svakoj ulozi pristupao studiozno, sa dostojanstvenošću, svaku je obogatio i iz svake je izvukao najviše moguće. Malo je glumaca takvog talenta na ovim prostorima
Srbija nema vlast na Kosovu, rekao je predsednik, Unesko će možda jednog dana primiti Kosovo među svoje članove, manastire čuvaju strane snage – ne zna se šta će biti sa kulturnim i istorijskim tragovima Srba na KiM
U Srbiju se uvoze mahom stari, prljavi i jeftini automobili iz Evropske unije, dok sama EU kuje planove o prelasku na električna vozila. Veliko istraživanje “Vremena” pokazuje da će tako ostati još više polovnjaka za siromašne balkanske ili afričke zemlje
Smena i izbacivanje Milorada Dodika iz institucija krivičnom osudom po nalogu visokog predstavnika bila bi Pirova pobeda za Bosnu i Hercegovinu, ali i novi udarac za ozbiljno uzdrmane temelje međunarodnog poretka
U ovoj predizbornoj kampanji, “najprljavijoj do sada”, vlast udara gde god stigne. Kao da je u panici, kao pacov koji je priteran u ugao i skače u oči. Pored opozicije, nezavisnih medija, nevladinog sektora, jeziva hajka se vodi i protiv inicijatora ProGlasa, uglednih ličnosti raznih fela koji su pozvali građane da se suprotstave nepravdi, kriminalu i korupciji, pobede svoj strah, izađu i slobodno glasaju na izborima. Oni su postali i “briselska opozicija”, i “lažna elita”, i “licemeri”, i “vampiri”
Kosovska Mitrovica, severni deo; tu se srpska trilogija sastavljena od političara, podanika i kriminalaca prepliće i čini srce Srbije. Istinski heroji ostavljeni su u mraku i magli. Hulje se nacionalizmom rasipaju dok sakupljaju državni novac za lično bogaćenje. Šta govore nezvanični simboli u gradu na obali reke Ibar o položaju Srba na Kosovu i Metohiji
Jedan par roditelja iz Dubone izgubio je oba deteta. Oni žive od poljoprivrede. Kada isporuče nekome svoju robu, dešavalo se da nikada za to ne dobiju novac. Jednostavno, nemaju načina da naplate svoj rad ako je neko ko im duguje “iznad zakona”. Taj čovek je u predinfarktnom stanju i prvo što mu je lekar savetovao je da ne treba fizički da radi. Ali on nama kaže: “Šta ću ja ako ne mogu da radim, od čega da živim, a i kad radim, prevare me”.
Zapravo, svi oni žive sa “ugrađenom”, naučenom pomirenošću da je nepravda deo ovog života. I sami tako govore, sa tim su pomireni: “Mi smo navikli na nepravdu, takav je život”
