Srbija ima oko 140 državnih muzeja i jedinica u sastavu muzeja, kao i oko sedam miliona stanovnika koji su njihovi potencijalni posetioci, ne računajući turiste. Uprkos toj mogućnosti, nedavna istraživanja Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka pokazuju da se nacionalni muzeji suočavaju sa nedovoljnim odzivom redovne publike, dok se paralelno s tim beleži veliko interesovanje za događanja tokom manifestacije "Noć muzeja".

"Proučavanja su pokazala da mogućnosti razvoja potencijalne muzejske publike u redovnu nisu dovoljno iskorišćene i da publika muzeje doživljava kao statične, sa nedovoljno atraktivnim programom", priča za "Vreme" Biljana Jokić, viši stručni saradnik-istraživač Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. Uzrok tome je što su muzeji u Srbiji u oblasti muzejskog marketinga u velikom zaostatku za svetom, ocenjuje u razgovoru za naš list i predsednik ICOM-a Srbija (Nacionalni komitet međunarodnog saveta muzeja – Srbija) i direktor Prirodnjačkog muzeja Slavko Spasić. Prema njegovim rečima, jasno je da je dugoročna promena strategije poslovanja muzeja Srbije neodložna. Od vitalnog značaja za muzeje i kulturu u celini je, kaže, redefinisanje pozicije muzeja u odnosu na kulturnu industriju i industriju zabave.

KULTURA I ZABAVA: "Na tom putu promene strategije poslovanja najvažniju promenu dinamike i načina prezentacije baštine, umetnosti i drugih sadržaja u kulturi pokrenuli smo manifestacijom ‘Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10’. To je najveća nacionalna muzejska inicijativa u Srbiji. Ove godine je drugi put zvanično održana. Posetilo ju je 200.000 ljudi u 55 gradova, na 140 lokacija", kaže Slavko Spasić. Medijski pokrovitelj ove manifestacije bilo je Udruženje novinara Srbije, koje je nizom tekstova i intervjua skrenulo pažnju javnosti na stalne postavke i muzejske programe, u okviru projekta "Mediji sa muzejima u manifestaciji: ‘Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10".

Ideja je bila da manifestacija "Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10" poveže Nacionalnu nedelju muzeja, Međunarodni dan muzeja i Evropsku noć muzeja i omogući posetiocima da besplatno obiđu muzeje i ustanove kulture ne samo u svom gradu nego i u susednim mestima. "Zato je njen slogan, pod kojim je učestvovalo oko 80 ustanova, bio ‘Moj muzej moj grad’", kaže Spasić i dodaje da je najvažnije da su ljudi podstaknuti da shvate da njihov muzej jeste identitet njihovog grada i deo njihovog identiteta.

Strateški zadatak ovog projekta bilo je jačanje muzejskih institucija, bolje umrežavanje muzeja i skretanje pažnje javnosti da muzeji rade 365 dana u godini. "U javnosti se stiče utisak inertnosti i neinicijative koji su dali prostora privatnoj umetničko-produkcijskoj grupi koja kod nas organizuje ‘Noć muzeja’, kao obeležavanje Evropske noći muzeja, da radi ono što bi po logici stvari trebalo da rade muzejske ustanove", kaže Spasić. "Noć muzeja" je skrenula pažnju na važnost i ulogu muzeja i pokazala da se oni mogu predstaviti na atraktivniji način, ali su analize Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka pokazale da ova manifestacija nije doprinela povećanju kontinuirane posete muzejima. "Kako bismo ustanovili zašto je to tako, analizirali smo šta želi publika koja tokom trajanja ‘Noći muzeja’ posećuje muzeje, a kasnije se u njih ne vraća", priča Spasić i dodaje da se pokazalo da te večeri posetioci žele da "protrče" kroz muzeje i zabave se, dok, u načelu, publika koja češće posećuje muzeje želi da se zadrži, da nauči, da učestvuje i postane redovna.

"Mi sa manifestacijom ‘Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10’ stremimo ka ovoj drugoj vrsti publike, a poseban akcenat stavljamo na decu jer su oni ti koje vrlo često viđamo da pred našim vratima ‘vuku roditelje za rukav’ u želji da uđu, dok ih oni odvraćaju jer nemaju para ili vremena" kaže Spasić i napominje da se ne sme izgubiti iz vida da, iako kulturna industrija i industrija zabave postaju sastavni deo muzejske svakodnevice, one postaju i prostor u kome se nameće pitanje gde je granica i kako to treba raditi. Odgovor je, kaže, da se ne sme podilaziti atrakciji, a stručnjaci su ti koji u tome ne mogu da pogreše jer znaju naučni okvir, pa prema tome i meru do koje atrakcija može da se pridoda.

"Upravo zato smo od 2015. pokrenuli manifestaciju koja je, iako obuhvata proslavu Evropske noći muzeja, konceptualno i organizaciono različita od ‘Noći muzeja’: traje duže, besplatna je i uređuju je nacionalne institucije", dodaje Spasić i tvrdi da su se muzeji sami opredeljivali o tome hoće li te večeri pod kapu jedne ili druge manifestacije.

Ipak, posetioci su neretko bili zbunjeni situacijom u kojoj se duplira obeležavanje nečeg što dolazi iz Evrope, pa se čak dešavalo i da pred vratima muzeja ne znaju na koju su manifestaciju došli i da li je ulaz besplatan ili ulazi u cenu karte koju su kupili za "Noć muzeja". Naš sagovornik veruje da će se situacija vremenom iskristalisati i da će, iako je veliki broj muzeja prišao manifestaciji "Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10", organizatori "Noći muzeja" nastaviti uspešno da otvaraju nove, neobične lokacije.

ENTUZIJAZAM: Jedan od velikih problema sa kojim se muzeji u Srbiji, prema rečima Slavka Spasića, suočavaju jeste i taj što se u medijima često ponavlja neistina da su zatvoreni i da je sreća da se tokom godine bar u toku "Noći muzeja" ta slika promeni. "To je za nas strašno, pa smo manifestacijom ‘Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10’ hteli da pokažemo da smo organizovani i vredni i da, koliko god u neuslovima možemo, radimo", kaže Spasić i ističe da čak i muzeji koji su u rekonstrukciji rade bitne i interesantne stvari, iako ne u punom kapacitetu. "Ako se stalno ponavlja da oni ne rade može se dogoditi da ih više niko ne zove, ne posećuje i ne interesuje se za njih", opominje Spasić.

Najveći entuzijazam tokom trajanja manifestacije "Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10" pokazali su, kaže, muzeji koji imaju jednog, dvoje ili troje zaposlenih. "Manifestacija je pomogla da se u Vrbasu formira novi muzej, Gradski muzej Vrbas, koji je, iako nije bio samostalna muzejska jedinica, s malim brojem zaposlenih, uspeo da organizuje programe na čak sedam lokacija", priča Spasić.

U Kraljevu je, na primer, otvoren Legat dr Olivere Radojković Čolović. Ona je muzeju i rodnom gradu, pored porodične kuće, ostavila i bogatu umetničku zbirku dela savremene umetnosti. U Beogradu je premijerno bio otvoren kabinet Josifa Pančića u zgradi Prirodnjačkog muzeja na Vračaru, dok je u dvorištu publika mogla da vidi postavljen bizonarijum, kao i da uči o životinjama poslednjeg ledenog doba na našim prostorima.

Stalna postavka Muzeja Vuka i Dositeja predstavljena je kroz vizuru Huoe Jung Li, studentkinje srpskog jezika i književnosti u Južnoj Koreji. Otvorena je i traje do kraja avgusta izložba minijaturnih posuda iz praistorijskih zbirki, pod nazivom "Biberče", u Zavičajnom muzeju Jagodina. Sastoji se od 200 posuda sa različitih lokaliteta centralnog Pomoravlja, starosti od 6000 godina pre n.e. do prvih vekova nove ere.

Jedan od najsvetlijih primera već neko vreme, pa i tokom manifestacije "Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10", predstavlja Narodni muzej Valjevo, koji primenjuje koncept prezentovanja predmeta i događaja kroz doživljaj. U njega se ulazi kroz pećinu. Nailazi se na presek neolitske kuće, zatim rekonstrukciju ulice sa grnčarskom radnjom, kovačnicom i starom apotekom, a sve to prate projekcije filmova. Prema oceni osnivačkog odbora manifestacije "Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10" u kome se nalaze direktori osam nacionalnih muzeja, među najboljim učesnicima manifestacije našli su se Narodni muzej Aranđelovac, Muzej u Beloj Crkvi, Muzej rudarstva i metalurgije Bor, Narodni muzej Vranje i drugi koji su dobili priznanje "Muzej za deset".

MUZEJI NEMAJU ALTERNATIVE: Anketa koju je sa gotovo dve i po hiljade ispitanika, na 47 lokacija u 28 gradova sproveo Zavod za proučavanje kulturnog razvitka tokom poslednjeg izdanja ove manifestacije (a koja će javnosti zvanično biti predstavljena ove jeseni) pokazala je da svaki peti posetilac muzeja u toku manifestacije nije bio upoznat sa njenim konceptom, i da više od četrdeset odsto ispitanika nije posetilo nijedan muzej tokom poslednjih godinu dana.

Rezultat poduhvata promene strategije poslovanja muzeja i projekta "Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10" za sada je bolja umreženost muzeja Srbije i jasnija predstava strukovnih udruženja o stanju u kome se muzeji nalaze. Manifestaciju je, sudeći po podacima iz pomenute ankete, publika doživela najviše kao promociju muzeja na zanimljiviji način, nešto manje kao priliku da se muzeji posete besplatno i van uobičajenog radnog vremena, a najmanje kao zabavu.

Na pitanje "Koliko je važno posećivati muzeje?", više od 70 odsto ispitanika je zaokružilo odgovor "Nema zamene za saznanja i doživljaje u muzeju", pa Spasić zaključuje da muzeji u kulturnoj ponudi nemaju alternativu. Alternative se, kaže, moraju pronaći samo za način njihovog predstavljanja publici, koja pod uticajem novih medija sve brže menja percepciju. Prošla su vremena kada je bilo dovoljno da nacionalni muzeji imaju impozantan broj predmeta u dobro složenim vitrinama. Danas se, sa dodatnim programima koji će im vratiti publiku i baciti novo svetlo na njihove stalne postavke, moraju stalno "otvarati" na nove načine i uz informacije pružiti doživljaj i interaktivnost.